Људи који су данас посвећени Клубу имају амбицију да створе један чврст и добро организован фудбалски колектив, у циљу развоја свих потенцијала које ФК Сремчица поседује. Чврсто се ослањајући на очување и неговање традиције, основна идеја је да се створи амбијент који ће омогућити грађанима Сремчице, и свим заљубљеницима у фудбал, да на стадиону ФК Сремчица проведу пријатно недељно поподне. Поред настојања да се гледаоцима омогући да гледају аутентичну фудбалску представу, жеља је и да се у насељу Сремчица фудбалу врати статус „најлепше споредне ствари на свету“. Мисија Клуба заснована је на неговању пријатељских односа са свим фудбалским клубовима, и тежњи да се ревитализује и негује достојанство фудбалске игре.
Председници ФК Сремчица (1957-2014 )
- Живан Васић – Шљуна
- Љубисав Јовановић (једно време био и тренер у клубу)
- Момчило Васић – Моца
- Живан Ристић – Шуца
- Милорад Никшић – Бирса
- Илија Нешић – Сомаило
- Мијодраг Зарић – Мија
- Милутин Васић – Мића
- Спасоје Ранковић
- Богосав Нешић – Божа
- Живко Марковић – Муса, Микица
- Томислав Васић – Цира
- Павле Митровић – Паја
- Велимир Милићевић – Раца
- Драган Савић – Гацко
- Живан Тодоровић
Секретари клуба (1957-2019)
- Илија Нешић (Први човек који је обављао секратарске послове у клубу. Њему је у раду помагала Станица Милосављевић – Цана)
- Добривоје Стекић (Секретар са најдужим стажом у клубу)
- Слободан Тодоровић – Доктор
- Добривоје Милић – Доца Рус
- Златомир Миљкoвић
- Драган Танић – Тане
- Перица Будић
- Зоран Петровић
- Горан Пејовић
- Дане Медић – Меда
- Младен Стевић – Стевке
- Драган Танић-по други пут
Фудбалски тренери (1957-2019)
Долазак новог тренера је у сваком клубу догађај од посебне важности. Сремчица је у својој историји имала много тренера – неки од њих су били посвећени стварању играча и игре, док су неки више пажње придавали тактици и физичкој спреми. Једни су били строги и прецизни, а било је и оних које су карактерисали благост и ширина. У зависности од тренутка у ком се радили, једни су имали боље услове и више среће, што је често резултирало освајањем првих места, док су други имали далеко лошије услове за рад и нешто мање среће, те су морали да спашавају Клуб од испадања. Сви они су данас део историје Клуба. Извињавамо се ако је нечије име грешком или у одсуству информација испуштено.
- Љубисав Јовановић – Батин (први тренер 1957. године)
- Милутин Васић – Мића
- Добривоје Ковачевић
- Миодраг Радојевић – Миле (у два периода)
- Радмило Ристић – Риле
- Александар Буђа
- Хенрик Кем
- Витомир Војиновић – Вита (у два периода)
- Душан Грбић
- Душан Ранковић
- Живан Спасојевић (у два периода)
- Минда Јовановић
- Бора Максимовић
- Саша Милосављевић (у два периода)
- Драгослав Јаџић – Гања (у два периода)
- Синиша Ђорић
- Живан Тодоровић (у два периода)
- Љуба Стевановић
- Ђурица Рамовш
- Пауновић – Паун
- Влада Перовић
- Милосав Раденовић – Грба
- Богић Богићевић – Боги
- Дане Стојановић
- Јадранко Коџо
- Милорад Мрдак
- Цвијетин Благојевић
- Мића Милићевић
- Драган Даковић – Дрда
- Хазерђајн Рамадани – Киза
- Душан Суручић
- Срђан Благојевић
- Дејан Петровић
- Никола Марјановић
- Ненад Матановић
- Стева Глоговац
- Зоран Павловић – Павика
- Влада Ромчевић
- Игор Марковић – Џиги
- Ђорђе Куновац
- Габријел Радојичић
- Саша Стојадиновић
- Ивица Шимичић
Играчи ФК Сремчице са прволигашким и/или интернационалним каријерама
Мало је клубова у Србији који се могу похвалити таквим фудбалским именима, као што то може Сремчица. Ово је избор оних чије су каријере биле посебно занимљиве.
- Живан Спасојевић (подмладак Црвене Звезде, ФК Бор, ФК Олимпија, ФК Марибор, ФК Аустрија, ФК Чукарички, ФК Сремчица)
- Јадранко Коџо (ФК Партизан, ОФК Београд)
- Драган Арсеновић (ФК Мачва, ФК Партизан, ФК Сремчица)
- Горан Луковић – Лукина (први тим ФК Сремчице, подмладак ФК Црвене Звезде, ФК Спартак)
- Топалов Небојша (из Сремчице отишао у ФК Рад)
- Оливер Ковачевић (ФК Милиционар)
- Драган Томић – Шеки ( ОФК Београд )
- Горан Лукић – Роле (подмладак Црвене Звезде, Сремчица, Исланд)
- Мичета Рајко (ФК Рудар, ФК Сутјеска, ФК Улцињ, ФК Вележ, ФК Леотар)
- Дамјан Ратковић (ФК Леотар)
- Милован Тодоровић – Мане (подмладак ФК Црвене Звезде, ФК Рад, Балкан, ФК Раднички Крагујевац, ФК Железник)
- Бранислав Субашић – Бане (Играч са необично богатом и интересантном фудбалском биографијом: играо на двојну регистрацију за ФК Железник и ФК Сремчица, касније играо за белгијски Остенде, француски Буве, украјински Черноморец, па руски Амкар. Каријеру је наставио у Азербејџану, у 4 клуба: Нефчи, Габала, Хазар и Карабах. Због одличне игре понуђено му је држављанство Азербејџана, те је од 2007. године постао и репрезентативац те земље. После Црвене Звезде за коју је играо од 2008. до 2010., одлази у Кину, у ФК Чангун. Следе затим турски клубови, Орду и Маниса.)
- Никола Мијаиловић – Џони (Играо на двојну регистрацију за ФК Железник и ФК Сремчица, касније члан пољске Висле, па следе редом клубови: Химки, Корона Кјелце, Амкар, Црвена Звезда. Играо за младу репрезентацију СР Југославије. Као првотимац и један од најзаслужнијих играча, са Црвеном Звездом освојио шампионску титулу у сезони 2013/14)
- Дејан Дамјановић – Боске (Играо на двојну регистрацју, рођени Мостарац, кренуо је од Динама из Панчева преко ФК Синђелић, ФК Сремчице, ФК Срем, ФК Бежаније, па даље преко Саудијске Арабије и Јужне Кореје до репрезентације Црне Горе. Кажу да је један од најбољих, ако не и најбољи странац који је играо фудбал у Јужној Кореји. Идол навијача ФК Сеул.)
- Перишић Драган (Играо на двојну регистрацију за ФК Железник и ФК Сремчица,ФК Рудар-Пљевља, ФК Јаблонец-Чешка, ФК Пандури-Румунија, ФК Металург из Запорожја-Украјина па преко Азербејџана, Бангладеша и Малте )
- Дробњак Раде (ФК Рудар из Пљеваља)
- Цветковић Игор (Играо на двојну регистрацију за ФК Железник и ФК Сремчица)
Двојицу дечака, иако нису играла за први тим Сремчице, већ само у млађим категоријама, такође морамо да споменено, а то су:
- Горан Јефтић – Шуле (пионири и кадети ФК Сремчице, ФК Партизан)
- Иван Ергић (млађе категорије ФК Сремчице, ФК Јувентус, ФК Базел, као репрезентативац Србије и Црне Горе играо је на Светском фудбалском првенству у Немачкој 2006. године)