УСПЕШНО ФОРСИРАЊЕ КОЛУБАРЕ -БУДУЋНОСТ – СРЕМЧИЦА 0:3 (0:0)

СРЕМЧИЦА: Брковић, Гудовић, Ристивојевић, Милутиновић (Секуловић од 80 од м), Бркић, Савић,  Секулић, Медан (Перућица од 46), Радовић , Јеремић (од 80 мин,.Пајић), Младеновић.

После вишегодишњег покушаја да се освоји мала фудбалска тврђава звана Звечка, најзад, дана 07.04.2019. године, у последњем свом јуришу чета тренера Саше Стојадиновића успела је да сломије отпор чврстих звечканаца и тако отвори себи пут ка крајњем циљу. Сви претходни покушаји били су неуспешни и веома скупи. Сетимо се само пораза од пре две године, када су бодови изгубњени у Звечкој били од пресудног значаја да се Сремчица не пласира у виши ранг, а прошлогодишњи пораз могао је да буде и фаталан и да Сремчицу пошаље у нижи ранг. Овог пута прелаз преко моста на Колубари није значио и пораз, као што је то постало већ једна неугодна традиција, већ је повећем каравану сремачких навијача донео радост на крају утакмице. 

И на утакмици где су фудбалски услови, осим лепог сунчаног времена, били знатно испод нивоа који захтева зонски спепен такмичења, а ту се пре свега мисли на фудбалски терен, нераван и тврд, оба тима су се потрудила да гледаоцима пруже једну занимљиву и динамичну приредбу у којој је на крају победио бољи и спремнији тим. Прво полувреме је било знатно слабије од другог. Тим Сремчице је тај део игре искористио да се адаптира на веома лош терен и да се представи као једна чврста и добро укомпонована целина пре свега у одбрани, коју домаћи  нападачи тешко могу да пробију. Са друге стране домаћин је покушавао да индивидуалним пробојима дође некако до шансе, али све у свему, тај део игре тешко да ће ико запамтити по некој иоле значајнијој акцији или неком другом догађају. Видело се да домаћин гаји велики респект према свом противнику, јер је игру поставио тако да пре свега одбрани свој гол а у нападу да покуша да брзим продорима дође до неке озбиљније шансе. Испоставило се да је успео да дође до две шансе, једне из слободног удараца са двадесетак метара од гола, кад је голман Брковић успео из другог покушаја да савлада лопту која је упућена по земљи, а други пут је опасну ситуацију пред голом расчистио врло добри командант одбране гостију, стасити Бркић. По мишљењу домаћих навијача, више по њима а мање по домаћим играчима, постојао је и један спорни тренутак, кад једомаћи играч пао на неких шест-седам мерара од гола гостију. Судија је био близу места догађаја и само је одмахнуо руком да се игра настави. Сремчица је после другог корнера који је извела имала шансу преко Младеновића, али је његов ударац главом отишао изнад пречке. Други пут је Секулића изненадила једна лопта која је дошла са леве стране, одбила се од његове ноге и завршила поред гола. 

И било је то све што смо уз доста напора могли да призовемо сећањем на тај први део игре. Други део Сремчица је започела знатно убедљивије и видело се да је време адаптације прошло и да је дошао ред на конкретне потезе. Већ у трећем минуту наставка, неугодни Радовић, овог пута у улози центарфора и наравно капитена, нашао се на линији казненог простора између два противничка играча. Лопту која му је дошла из позадине успео је да прихвати грудима и да себи створи фор и предност над противником. Лопту која је одскочила покушао је  опет да прихвати главом, али је противник за делић секунде био спорији, закачио га је ногом по глави дубоко у шеснаестерцу и главни судија је без размишљања показао на казнени ударац. Сигурни извођач, пошто је Радовић тог тренутка био ван терена да би му се указала помоћ од стране дежурног лекара, био је хладнокрвни Бркић. Лопта је завршила на супротној страни од оне где је домаћи голман мислио да ће бити упућена и тако је Сремчица дошла до очекиване предности. Други гол гостију пао је на начин Стеве Младеновића. Он је до тринаестог минута другог полувремена био нарочито под будним оком противничке одбране која га никада није остављала само са једним пратиоцем, већ је увек био уз њега и други играч, злу не требало. Ипак у том поменутом тренутку тај други човек није био поред Стеве кад је примио лопту на неких двадесет метара од гола. За њега је једна препрека ко ниједна. Кораком гепарда је заобишао ту једну препреку, ушао у шеснаест метара и реским ударцем по земљи, са петнаестак метара погодио супротини угао домаћег голмана. Добрих 0:2 за лакше дисање гостујућих навијача. Трећи гол је био мала освета Стефана Радовића. Једну дугу лопту је  са своје половине према нападу послао, данас врло добри Н. Милутиновић у улози штопера. Испоставило се да је у односу на распоред противничке одбране то био идеалан пас за брзоногог и већ добро испребијаног Радовића. Између свог пратиоца и голмана који је истрчао да  спасе што се спасти може, Стефан је био најбржи и што би рекли „маниром правог стрелца“ лобовао голмана за 0:3. Свакако би још требало споменути, а био би грех да то не учинимо, још једну акцију у извођењу гостујућих играча. Опет је у главној улози био чудесни С Радовић. Лопту је на простор између једанаест метара и петерца, са десне стране левом ногом упутио Лука Секулић. Стефану је лопта долазила у висини главе, али нажалост он је већ био између лопте и противничког гола. Готово нерешива енигма, али не и за Стефана. Винуо се кроз ваздух, захватио лопту маказицама и послао је тик изнад пречке. Потез достојан највећих мајстора фудбала. Кад то уради К. Роналдо на светској позорници, кажу, један је Роналдо. Шта треба да кажемо кад то исто видимо у маленој Звечкој покрај Обреновца. Исто то, један је С. Радовић.