3:2, „nekako s proleća..“

Fudbalski klub Sremčica, nepretenciozno, ovog proleća zaslužuje pažnju srpske sportske javnosti. Po rezultatima, igrama, napretku na tabeli gde je od drugog mesta od pozadi došao do drugog mesta od napred(ako računamo samo drugi deo sezone) itd,itd… U jednoj stvari, skoro smo stopostotno sigurni, Sremčica je jedininstvena na celom svetu! Četvrti put zaredom, igrajući na svom terenu, rivali su savladani istovetnim rezultatom, 3:2! I danas, u utakmici punoj ritma, uzbudjenja, prelepih golova, utakmici koja bi zadovoljila i najprobirljivije fudbalske sladokusce, rulet je opet stao na ista dva broja: domaći 3, gosti 2. Za toliko smo i bili bolji, za toliko smo zaslužili na kraju stisak ruke i čestitke gospodina i sportsmena Saše Stevanovića, predsednika OFK Beograda, onakvog kakav klub imena i tradicije OFK Beograda i treba da ima. Čestitke i trenerima, Mijailoviću,posebno, i Andjelkoviću, što su svojim poimanjem fudbala “za gol više”, uz odlično sudjenje Dušana Vićentijevića, doprineli svojevrsnoj propagandi i prazniku fudbala. Najveće zasluge ipak petnaestorici juče odabranih: A.Filipovic,Kilibarda,Rebić,Milićević,Stojanov,M.Filipovic(Šekularac),I.Mladenovic(Popovic),Ugrica(Rajkovic),Djuric(Dimić),Ivelja i S.Mladenovic dobro su “otvorili” meč. Dve šanse već u uvodu, ali tek treća-sreća. Proigravanje S.Mladenovića vešto je iskoristio Ugrica, uleteo izmedju dva štopera i preko istrčalog golmana Jevtića zakucao loptu pod samu prečku. Tada su se trgli i plavo-beli sa Karaburme i već posle 10-ak minuta lepim šutem sa ivice šesnaesterca došli do egala. Golman Filipovic paradom je samo ulepšao celokupan užitak. Petnaestak minuta posle toga bio je jedini loš period našeg tima, ali je u pravom trenutku sve iznenadio Manojlo Rebić. Izlet u protivnički šesnaesterac finalizovao je manirom rasnog centarfora, a ne levog beka. Udarac u suprotan ugao, lopta od stative efektno u mrežu i odlazak na odmor sa prednošću od jednog gola. Ništa to nije značilo ni garantovalo jer ni OFK, a pogotovo Sremčica znaju ove sezone samo za napadački fudbal. Kajaće se svi oni koji su juče propustili da pogledaju drugo poluvreme. Smenjivale su se akcije, šanse, majstorije sa obe strane. Rezervista Ivo Šekularac najprisebniji od svih. Sjajnim udarcem u desni gornji ugao jednostavno je primorao kapitena i golmana gostiju D. Jevtića, inače vrsnog čuvara mreže, da i treći put vadi loptu iz svog gola. Nisu se medjutim predavali “romantičari”. U 78. minutu levi bek N. Jevtić začinio je jučerašnje uživanje na Adi. Makazicama je pogodio suprotni ugao nemoćnog Filipovića. Aplauzi svih prisutnih, a onda bodrenje i žestoko navijanje sa obe strane. Napeta i uzbudljiva završnica ipak nije donela promenu. Ostalo je (naravno) 3:2 i ostalo je zapisano da je jedan od brojnih ljudi koji su tamo “kroz žicu” pratili zbivanja, a čini nam se neutralnog navijačkog opredeljenja, glasno prokomentarisao: Pa, zar je moguće da će jedan od ova dva tima da ispadne? Nadamo se da neće biti moguće, a ovih prvih mesec i po “nekako s’ proleća” za ponos su i diku svih koji vole Sremčicu, kao što je za ponos i radovanje, sada već tradicinalna pesma iz svlačionice i druženje ovih sjajnih momaka koji prvi put posle duže vremena “preskaču” sredu i sledeću utakmicu igraju “tek” u subotu protiv lidera Teleoptika, na popularnom “Zemunelu”.

Dejan Tanić

ReplyForward