4:0, za trenutak sreće…

Danas, pred sam početak utakmice, delegat Simić obratio se ljudima iz kluba zaduženim za organizaciju utakmice: – Na tribinama 12 ljudi, ako se neko okupi okolo i van moraću  da ih sklonim. Rekli smo da je taj deo jednostavno nešto što ne pripada klubu i da nemamo pravo ni ingerenciju da to uradimo. U redu, ali kad bi bar bili tihi, na nekim prošlim utakmicama i sa balkona je dopiralo negodovanje i (pre)glasno navijanje. Odgovorismo ovako: -Garantujemo da na ovoj utakmici toga neće biti, sa sto odsto sigurnosti. I, naravno, ispadosmo u pravu. Gubila je Sremčica od Lokomotive i 7:0, opet, pobedjivala kad su “Lokosi” već imali skoro upisane bodove, ali nikada se nije desio ni najmanji incident. Podatak da na današnjem meču odlični i sigurni sudija Lakićević nije pokazao nijedan karton, da je lekarska ekipa samo jednom na kratko ušla u teren, dovoljno govori. Lokomotiva je institucija postala, posebno kada je u pitanju rad sa mladjim kategorijama. Izmedju 300 i 400 dece u pogonu impozantan je podatak. Nije onda ni čudo što su utakmicu započeli sa 6 bonus igrača i plus 6 na klupi. Nasuprot njima, verovatno, najjači sastav crveno-plavih u ovom momentu: A.Filipovic,Bjelanović,Vasiljević,Bogdanović,Stojanov,Ratković,Jovanovic,Ivelja,Kuzmanović,Djuričić i M.Filipovic. Šansu su još dobili(i iskoristili) i Šekularac,Milićević,Milisavljevic,Subašić i Kilibarda. Nije tajna da je šef stručnog štaba Bojan Mijailovic naredio totalnu ofanzivu od prvog minuta, a ona se samo posle tri već isplatila. Kuzmanović je odlično sačekao centaršut Bjelanovića, namestio se i sa 7-8 metara prosto zakucao loptu ispod same prečke. Taj gol otvorio je utakmicu i do isteka 45.-og minuta gledali smo dopadljiv fudbal. Na jednoj strani mogli sa da se proslave M.Filipovic,Jovanovic,Ratković…, a i na drugoj gosti su žestoko uzvraćali, ali je tada golman Filipovic odlično reagovao, a jedan gol im je  i poništen zbog ofsajda. Tu “klackalicu” šansi prekinuo je Ivelja u poslednjem minutu pred odlazak na odmor. Centaršut Jovanovića inteligentno je propustio Marjan Filipovic, a Ivelja iz okreta sa svega par metara neumoljiv za dupliranje prednosti. Najneinteresantniji deo utakmice bila je prva polovina drugog poluvremena. Gosti nedovoljno kvalitetni i moćni da napadnu u fudbalu vrlo neugodan rezultat(setimo se samo kako je onomad Zvezdara kidisala u istoj situaciji), mi opet zadovoljni, činilo se sa strane i prezadovoljni, ali tako nisu mislila dva momka. Najpre je Filip Kuzmanović još jednim lepim golom nesumnjivo zaradio epitet igrača utakmice, a onda se “razljutio”  rezervista  Milićević i udarcem sa 25-26 metara postigao  ubedljivo najlepši pogodak na utakmici. Iza toga i Milisavljevic u kolosalnoj šansi, ali je, baš kao i koji minut ranije posle udarca Stojanova glavom, golman Teodor Obadal čudesnim intervencijama spašavao plavo-bele totalnog debakla. Kada se dobro odigra najlakše je nešto napisati, pohvaliti sve redom i gotovo, ali (konačno) prezadovoljna lica navijača daju nam zadatak da i pojedinačno pomenemo i pohvalimo konkretnost, ideju i igru “za gol više” šefa  Mijailovića, sigurnost onda kada jako treba Rokija Filipovića, prodornost i borbenost oba beka Bjelanovića i Vasiljevića, stvaranje sve boljeg  štoperskog tandema od mladog i talentovanog Bogdanovića i iskusnijeg i fudbalski za super ligu zrelog Stojanova. Ratkovića je juče baš svuda bilo na terenu i šteta što su u 2-3 navrata njegovi opasni šutevi bili izblokirati da zaokruži partiju. Marjan Filipovic, neretko i na meti kritike, ipak je on mlad, bonus, moraju i te greške da se dese, ali neke inteligentne ideje i potezi koje demonstrira daju za pravo da ga svrstamo u red ekstra talentovanih momaka koji, uz malo više čvrstine i žustrine, ima lepu karijeru pred sobom. Djuričić je plej, neko ko ima ogromnu odgovornost i kada je prihvati bude kao što je danas bilo. To mora da radi uvek, a ne povremeno, jer on fudbalski, igrački ima kapacitet za “tri srpske lige” , ali to mora i da se potvrdi konkretnim delima na terenu. Jovanovic čeprkao, asistirao, borio se, sreća da se sada kada je u “gol krizi” izrodiše dva ponajbolja danas – Filip Kuzmanović i Pavle Ivelja. Ubojiti, efikasni, prosto ne zna čovek čijem učinku od njih dvojice više da se raduje. Isto važi i za one koji sa klupe dobiše šsnsu. Milićević je začinio golom, Luka Milisavljević zamalo, Kilibarda se vratio u tim posle neugodne povrede, a Subašić i Šekularac, koji i sa slomljenim prstom izadje i odigra celo poluvreme, svojim maksimalnim zalaganjem dali su jednu novu notu ovoj ekipi koja se polako prenela i van terena stvarajući jedno lepo drugarstvo u kojem ovi mladi momci, uz trenutno povredjenog Tanića, te Arsenijevića, Živanovića i druge prave tu neophodnu hemiju koja je više od svega nedostajala ekipi, pa onda i ne čudi što je danas iz svlačionice dugo posle utakmice dopirala pesma i razdraganost ovih, pre svega, dobrih i skromnih momaka. Neka tako ostane i posle subote kada u 10 sati gostujemo timu Sindjelića, a dotle želimo svim ljudima  dobre volje, svima fudbalu nastrojenim, svima i iz našeg kluba da ostanu zdravi, a onima koji, na žalost, ovih dana već vode borbu protiv opakog virusa, da budu istrajni, jaki, hrabri, i da na kraju, u mnogo važnijoj utakmici, pobede sa bar 4:0…
Dejan T.

 ReplyForward