A OD RALJE KUDA DALJE?

KOSMAJ – SREMČICA 2:1 (1:1)

Put pobednika kojim je Sremčica išla iz nedelje u nedelju, iz meseca u mesec, prekinut je u Ralji, mestu koje je i u pesmi opevano. Parafrazirajući te stihove i prenoseći ih na sportski teren mogli bi da kažemo: Stigla Sremčica sve do Ralje a od Ralje ne mož dalje. Sva sreća da je ova konstatacija o kraju uspešnog puta , u slučaju FK Sremčica, samo zgodna rima i da se na put uspeha može vratiti već u nedelju,  tako što će protiv direktnog rivala za ulazak u viši rang, ekipe Sinđelića, na domaćem terenu pobediti ili, prema malo lošijem scenariju, odigrati nerešeno. Većina navijača Sremčice krenula je danas  put Ralje, nadajući se da će to biti jedan prijatan izlet u mesto u kome  je Sremčica prvi put gostovala u borbi za bodove. Ispalo je sve drugačije od onoga čemu su se nadali. Loš dan? Naravno da je loš dan kad se izgubi utakmica, neočekivano i na način kako je izgubljena. A početak kakav se samo može poželeti. Posle desetak minuta u kome smo videli nekoliko pogrešnih dodavanja sa jedne  i druge strane, i stvorenog utiska u tom periodu, da je Sremčica mnogo bolji tim i da je domaćin teško može sprečiti da upiše još jednu pobedu u nizu. Proigran je Šarić na levoj strani. Brzonogi napadač i prvi strelac lige je bio za korak brži od svog čuvara, stigao je na pet metara od gola i onda je oboren sa leđa. Sudija Kapor Uroš je bez razmišljanja pokazao na belu tačku, a siguran izvođač je bio staloženi Maksimović. Još dve velike šanse za sigurnije vođstvo nisu realizovane. Najpre je Šarčević tukao sa nekih 7-8 metara, ali je udarac bio slab i golman domaćih je lako uhvatio loptu. U 37. minutu   je Đurić znalački zalomio svog čuvara, uputio dosta snažan udarac prema golu, ali je golman opet bio na mestu. Sve vreme u prvom delu igre utisak je bio da domaći tim nema ni snage ni znanja da bi mogao da ugrozi gol Jadranina.Taj varljivi utisak je raspršen kao balon od sapunice kad je u 45. minutu desni bek domaćih, uz dosta sreće doneo loptu do korner linije a onda po zemlji poslao loptu  u šesnaesterac gostiju. Tamo ju je sačekao neugodni igrač sa brojem 11, Bulat, namestio na desnu nogu i snažno opalio. Lopta je uletela u raklje, za 1:1. Najgori mogući trenutak da primite gol, gol koji rađa sumnju u konačan uspeh, koji diže domaću ekipu i koji uliva nadu da može da ih bude još u mreži Jadranina, gol koji nameće pitanje,  gde su bili odbrambeni igrači gostujućeg tima.

Drugo poluvreme ne donosi ništa novo. Sremčica napada ali jalovo. Svi napadi se odbijaju od robusnu odbranu domaćih, a što odbrana propusti ispravlja sjajni golman domaćih, Milivojević. Gosti izvode korner za kornerom, najpre to čini Mladenović, pa Đurić, na kraju pokušava i Maksimović, ali ne ide. Ni jedna šansa da se izrodi i ni jednom da golman Milivojević pogreši. Hvata ili boksuje lopte iz kornera, ulazi u šut i sprečava najgore,.Čova brani, što se kaže, kao lud. Sa druge strane napadači domaćih izvode brze kontranapade, dolaze u izgledne situacije, ali i greše. Jednu opasnu loptu iz slobodnog udarca Jadranin krajnjim naporom uspeva da izbije u korner. A vreme curi, gosti postaju nervozni a domaći sve borbeniji. Trener Milić u 62. minutu u igru uvodi Mačinkovića umesto Šarčevića a posle desetak minuta u igri je i Ivan Petrović umesto Šarića. U 87. minutu u igru ulazi i Nikolić umesto Stošića. Zar Sremčica ne može više od boda na ovom gostovanju? Što se bližio kraj utakmice domaći tim je bio sve opasniji.  Jadraninu sunce udara pravo u oči. Iz tog razloga su nekad golmani na glavu stavljali kačket, danas to ne rade, valjda nije u modi. Na isteku devedesetog minuta sudija pokazuje da se igra još pet minuta. Domaći su prezadovoljni, bodre jedni druge, čuju se i njihovi navijači . Nije to mali uspeh, podeliti bodove sa timom koji će možda već sutra biti u srpskoj ligi. A onda pravi šok za goste. Usledila je jedna kontra domaćeg tima. Mogla je da se izrodi u opasnu situaciju, ali nije. Sve se smirilo i golman Jadranin je imao loptu u nogama, sam i siguran. Domaći igrači nisu napadali, ali je Jadranin, valjda da što pre preda loptu svojim igračima, u totalnoj dekoncentraciji, napravio fatalnu grešku. Levom nogom je uputio loptu na desnu stranu prema svom beku, kao da nije video protivničkog igrača sa brojem jedanaest, opasnog Bulata. Momak je hladno prihvatio najneočekivaniji mogući pas i postigao gol koji će dugo pamtiti. Na taj način je jedna serija Sremčice od osam uzastopnih pobeda prekinuta na jedan gotovo bizaran način. Od novajlije u ligi dva poraza, neočekivana, a da li će boleti, znaće se na kraju. Šta dalje? Pa nije se situacija ovim neočekivanim porazom Sremčice mnogo promenila. Sremčica je na tabeli i dalje na mestu koje vodi u viši rang, a računica je jasna. Pobediti u nedelju Sinđelića i plasman je obezbeđen. Možda  pred tu utakmicu fudbaleri treba da se sete sa kakvim su žarom danas igrali fudbaleri Kosmaja. I na kraju mali pokušaj opravdanja za današnji poraz. Nikada u poslednjih desetak godina Sremčica nije pružila dobru igru na utakmici koja se igra posle vanrednog kola. Tradicija, šta li je?