BOD ZA PRVO MESTO

Staro fudbalsko i uopšte sportsko pravilo da posle derbija,velikih utakmica,prva sledeća ne može da bude laka pa protiv koga god da se igrala,potvrdilo se i danas. Malo je bilo 3 dana da fudbaleri Sremčice ponovo napune baterije i pobede i na sedmom(!) uzastopnom gostovanju. A bilo je medju našim navijačima čak i nezadovoljnih, ali sve je to nekako utihnulo kada se pri kraju utakmice pročulo da i “onakav” Mladenovac (iz)gubi kući od Budućnosti iz Zvečke.. A prvo poluvreme zaista za zaborav. Osim dobre šanse Stefana Radovića kada je njegov udarac sa samo 5 metara golman Ivanović uspeo da odbrani-ništa vredno promena. U drugom delu ni 5 minuta nije prošlo,a nepromenjena ekipa sa početka utakmice(Brkovic,Gudović,Ristivojevic,Brkić,Miloševic,M.Savic,Sekulić,Perućica,N.Pajic,Radović i Jeremic) je kapitulirala. Silovit prodor po desnoj strani rezultirao je centaršutom,naš Miloševic i kapiten domaćih Marinković poleteli su ka lopti,ali je ona na kraju došla do trećeg. “Desetka” Blagojevic mirno je sačekao loptu i onda sa 12-13 metara majstorski plasirao u Brkovicev dalji ugao. Bio je to signal za trenera Stojadinovica da posegne za prvom izmenom. Još nedovoljno oporavljeni Steva Mladenovic morao je na teren, a iz igre je ,pomalo iznenadjujuće, izveden Miljan Savić. Ekspresno i na vreme Sremčica je uspela da izjednači. Ristivojevic,levi bek,po ko zna koji put je krenuo da pomogne u napadu. Dobar centaršut je negde usput promenio pravac, lopta je skroz nezgodno “padala” ka golmanu domaćih i on nije uspeo da je zadrži. Umesto toga spustio je pravo pred Jeremića,a on unutrašnjom stranom kopačke smireno poslao loptu pod samu prečku. Od tog momenta pa do kraja utakmica je igrana pod visokom i nepotrebnom tenzijom. Ne kažemo da je glavni sudija dokazao da je dorastao ovom nivou takmičenja, ali daleko od toga da je mnogo i krupno grešio ili ,ne daj Bože, uticao na rezultat da bi mu igrači Napretka onoliko pričali,dobacivali,neretko i vredjali. Logično je da se takav pritisak prenese i na tribine pa je u jednom momentu čak došlo i do uznemiravanja i koškanja sa našim rezervnim igračima koji su se zagrevali da bi eventualno ušli na teren! Na kraju,sudija je jednostavno morao nekog da isključi pa je golman domaćih zbog prigovora i psovke minut pre kraja zaradio crveni. Srećom, po završetku, smirilo se sve i korektno smo ispraćeni iz Medoševca. U tom delu igre od fudbalskih stvari zavredela je samo jedna,ali kolosalna šansa domaćih kada je lopta pogodila “unutrašnju” stativu,a onda je Ristivojevic u zadnji čas izbacio ispred “devetke” Napretka.  Mnogo je danas pretrčao,centrirao kod gola,dovoljno… Brkovic bez mnogo posla, ali sve više uliva sigurnost ekipi, gol nije mogao da brani. Gudovic svoju stranu terena odlično odradio. Brkić standardno  dobar, Aleksa Miloševic dokazao  da je u odličnoj formi ,mnoge lopte pokupio i bio jedan od najboljih. M.Savic trčao,borio se,zamenjen (pre)brzo. Naš ofanzivni kvintet može mnogo bolje. Delovali su bezopasno i, iako im se na borbenosti ne može zameriti, nekako umorno,neretko sa potezom više. U ovako “tvrdoj” utakmici,očekivano,najbolje se snašao najiskusniji Jeremic postigavši važan gol. Steva je ulaskom u drugom delu bar dobro “zaplašio” rivala,ali i on ostao nedorečen. Raduje što se ponovo u igri pojavio Boban Savić,a posebno što se posle višemesečne pauze zbog teške povrede na teren vratio Miša Vasiljevic. Možda svojom srčanošću i znanjem bude faktor iznenađenja i (ne)očekivano veliko pojačanje za iscrpljujuće borbe do kraja sezone.  Na kraju ,naravno, ostaje da uživamo do nedelje, da čestitamo stručnom štabu i igračima i da im, uz poneku dobronamernu kritiku, pružimo još jaču podršku u nastojanju da Sremčica ostane iznad svih na tabeli, prva i najbolja. Prilika za to je već u nedelju kada u goste dolazi ekipa Borca iz Lazarevca.

Dejan T.