BORBA ZA GOLI ŽIVOT

Sremčica nije uspela da se izjednači ili možda čak i pretekne direktnog konkurenta u borbi za opstanak, ali nije ekipi Sindjelića ni dozvolila da se izmakne i postane bezbrižna bar što se crveno-plavih tiče. U jednoj izjednačenoj igri, ruku na srce, bili smo ipak bliži pobedi. Sama neka uvodna atmosfera pred utakmicu bila je zaista sumorna i tugaljiva. Minut ćutanja pre utakmice u znak poštovanja upokojenom patrijarhu, strahovita hladnoća koja je samo najhrabrije i najvernije dovela na tribine(ili negde okolo odakle je moglo da se gleda) i najviše kompletna situacija izazvana aktuelnim virusom gde igrači moraju osim same igre da misle i na svoje zdravlje(kad izgleda malo ko o njima misli) i na to koliko su i oni ugroženi sakupljajući se u jednoj prostoriji da bi se presvukli, obukli, istuširali, dogovorili… Imajući sve u vidu za nas su svi momci koji se ovog vikenda trude da pobedi život heroji, pa tako i naših 15 koji su odigrali juče u samom predvorju čuvenog CZ-a u Beogradu. Filipovic,Bjelanović,Vasiljevic(Subašić),Bogdanovic,Stojanov,Ratković,Jovanovic(Milisavljević),Milićević(Knežević),Kuzmanovic,Ivelja i Kilibarda(Šekularac) započeli su bolje i već u prvih 10 minuta Sremčica je imala dve dobre prilike, ali bez efekta. Usledio je poništen gol domaćima zbog ofsajda i period poprilično rastrzane i nepovezane igre. Drugo poluvreme u svom prvom delu opet u znaku visokih štopera “Sindje” sa jedne i naših Bogdanovića i pogotovo sjajnog Stojanova sa druge strane koji su sve te neke dubinske lopte sa lakoćom skidali i dominirali svako na svom delu terena. Konačno, u zadnjih 15 minuta stigla su i najveća uzbudjenja. Prvo je posle kornera Stojanov glavom gadjao sam ugao, ali vrhovima prstiju golman Čarapić odbija loptu koju, na žalost, nijedan od naših napadača nije (is)pratio. Uzvratili su i domaći. Opasan šut sa Ivice šesnaesterca, nešto izmedju parabole, voleja i loba fantastičnom paradom zaustavio je golman Filipovic da bi onda na scenu stupio Luka Milisavljevic. Prvo je nogom zahvatio centriranu loptu i zamalo prebacio preko prečke, a onda se izgleda i za njega nenadano našao u šansi utakmice. Ratković je uradio svakako svoj najbolji potez na meču, kao na tacni našao glavu plavokosog centarfora na svega 3-4 metra od gola i kada smo u 88. minutu svi već skočili lopta je nekako odskakutala pored stative. Plašili smo se posle ovih promašaja kazne, ali najpre je naš živi zid odlično izblokirao slobodnjak sa 18 metara, a onda posle novog slobodnog udarca, ovaj put sa strane, Roki je u bukvalno zadnjoj sekundi sigurno uhvatio nabačenu loptu. Tako je u izuzetno korektnoj i fer utakmici, uz sigurno i objektivno sudjenje Nikole Rabrenovića sa pomoćnicima, ostalo 0:0 i prilika da do nedelje šef stručnog štaba Mijailović sa saradnicima dobro pripremi ekipu i da pokuša da trijumfom protiv, u poslednje vreme odlične ekipe iz Surčina, dovede Sremčicu do sasvim zadovoljavajućeg bodovnog salda pred nastavak borbe na proleće, nastavak borbe pred, nadamo se, punim tribinama, nastavak borbe za goli (srpskoligaški) život. U sredu, pre toga, interesantan po mnogo čemu duel. U četvrtfinalu Kupa 25.11. u 13 časova Sremčica dočekuje ekipu Brodarca. Držimo palčeve našim igračima i želimo im da izdrže još i ove dve utakmice, da izvuku i poslednji atom snage i obraduju i sebe i nas i više nego vrednim pobedama.

Dejan T.