DOŠAO JE TIHO I UŠAO U…KLUPSKU ISTORIJU

Ne, nije priča o Dok Holideju, reč je o treneru Saši Stojadinoviću. Za njegov celokupan rad i utisak koji je ostavio radeći poslednjih godinu dana u FK Sremčici prosto ne možemo naći bolji izraz od sintagme koja već više od sto i pedeset godina prati priču o legendarnom junaku sa Divljeg zapada. Kako vreme brzo prolazi a naročito ono koje se meri između dva leta. Ono između dve zime je malo sporije. Kao da je juče bilo. Došao je novi trener u naš klub a za svaki klub to je značajan datum. Od tog dana se po njemu, po treneru, mere pobede i porazi. Od tog dana je on najisturenija i najistaknutija figura, večiti dežurni krivac za sve poraze i čovek kome se prvom čestita za pobede. Niko od nas nije ranije poznavao Sašu Stojadinovića, znali smo da je radio u nekoliko klubova uglavnom sa mlađim kategorijama. Kod nas je došao iz FK Kupinovo. Ispunjavao je sve postavljene kriterijume. Da je mlad i ambiciozan trener i pre svega vredan, da mu se ime ne vezuje za razne afere, da može da dovede igrače koji bi bili sposobni da ostvare dugogodišnju želju kluba da se nađe u višem rangu. I sve napred rečeno je u godini koja je za nama i potvrđeno, i još nešto, vanredno, Saša je pokazao i da je hrabar trener. Teško da bi neko mogao prihvatiti izazov da sa grupom, takoreći golobradih momaka krene na put zvani „plasman u viši rang“. Svaki plasman u viši rang je prava avantura i izazov a pogotovo iz četvrtog ranga u treći, tamo gde je razlika između dva ranga, po svim parametrima i najveća. I uspeo je Saša. Bio je to na momente put posut cvećem a na momente hod po mukama. No, sigurno će u klupskim analima ostati zabeležen niz od 18 utakmica bez poraza, od toga 12 pobeda i 6 nerešenih rezultata. Pored istorijskog uspeha, plasmana u Srpsku ligu Beograd, koji su pre njega ostvarila još samo dva trenera Sremčice, Milosav-Grba Radenović i Dragan-Drda Daković, ostaće Saša Stojadinović upamćen i po čvrstom i principijelnom stavu, da igrač koji ne trenira ili na drugi način krši utvrđena pravila, ne može da računa na svoje mesto u timu. Ova doslednost bila je ponekad na uštrb rezultata, ali je sa druge strane donela divnu sliku na treninzima Sremčice na kojima nikada nije bilo manje od dvadeset igrača, što je posebno radovalo navijače i upravu kluba. Da od danas pa dok se bavi trenerskim poslom pitate Sašu Stojadinovića, kako je uspeo da ostvari ovaj sjajan uspeh sa Sremčicom, on bi neizostavno naveo dva imena. Jedno je Nikola Saboljev, njegov pomoćnik a drugo Veljko Jovanović, čovek koji je bio zadužen za ispunjavanje svih kolektivnih i pojedinačnih želja fudbalera.

FK Sremčica i Saša Stojadinović rastali su se kao dva prava džentlmena. Svako je pošao svojim putem prateći svoju zvezdu vodilju, ali sa možda pritajenom nadom da će im se putevi opet jednog dana ukrstiti na nekom višem nivou, jer putevi fudbalski su nepoznati i nepredvidivi kao i sama fudbalska igra.

FK Sremčica ovim putem izražava punu zahvalnost dosadašnjem treneru Saši Stojadinoviću i Nikoli Saboljevu i želi im puno uspeha u daljem radu i profesionalnoj afirmaciji.