GLAVU GORE, SUTRA JE NOVI DAN

Ostalo je sve pusto, teško, prazno… 15 minuta pošto je Ržić odsvirao kraj, u krugu stadiona samo dva čoveka-Cvetko Zdravković Cvele, navijač kakvog niko nema, i moja malenkost. Odlazak bez pozdrava šefa Šimičića, odmahivanje glavom i bleda lica Stojanova, Vasiljevića, Kuzmanovića, rasečena šaka Milisavljevića i na kraju suzne oči i surovi osećaj mladog Tanića. Pa, da li tako mora da bude, da li je neko prokleo ovo mesto i ove momke? Na korektnu čestitku treneru BASK-a Lazareviću, zahvalivši se na gostoprimstvu, čovek je samo rekao: Pa, vi ste ljudi bili bolji, a mi samo imali više sreće. Sreća ili (ne)znanje no Tanic, Bjelanovic, Ratković, Petrić, Stojanov, Milićević(Popovic), Jovanovic, Kilibarda(Vasiljević),Kuzmanovic(Šekularac),Djuričić i Milisavljević nisu uspeli da slome bedem gostiju, neretko i sa svih 11 blizu svog gola. U stvari, uspeli su i to baš onako kako je jedino i trebalo i moglo. Bez srljanja, strpljivo, prateći ispravna uputstva stručnog štaba, vezli su i pleli skoro 65 minuta.. A, onda je zid morao negde da naprsne. I ostalo je da “samo” neko ugura loptu u gol. U 15 minuta prvo Jovanovic na idealan pas Bjelanovica prebacuje prečku, onda isti igrač sa 5-6 metara “pogadja” dobro postavljenog golmana Koraća, a kada je i on bio nemoćan u sledećem naletu Djuričićevom udarcu glavom isprečila se prečka. Poleteo je tada golman gostiju da spase nešto, poleteo i ostao na drugoj strani, lopta se od prečke samo odbila i lagano spustila na tri metra od gola, Kuzmanovic je unutrašnjom plasirao u praznu mrežu, svi sa tribina već skočili, ali lopta je nekim čudom otišla pored gola! Prekaljeni fudbalski radnik i dugogodišnji sekretar Grafičara, a ove godine redovan posetilac naših utakmica, popularni “Maksa”  uzviknuo je tada: Pa, vi treba da dovedete popa, vas je neko prokleo. A Bojan Radovanovic, predsednik BASK-a, na to dodade: sad mislim da moramo da damo gol… I dadoše ga. Celu utakmicu permanentnu i jedinu opasnost po gol Sremčice predstavljali su, verovali ili ne, auti! Ljubo Baranin, možemo slobodno reći svetski priznat specijalista za izvodjenje istih , “sipao” je sa svih strana lopte pred gol bolje nego i Džajić i Semir Tuce da su zajedno centrirali. U prvom delu iz toga se iznedrila jedna stativa, a u drugom shvativši da mu je i sunce sada saveznik i da igrači i golman jednu ruku drže iznad čela, a drugom se brane,Ljubo više nije bacao na penal ili peterac nego direktno u gol! Na jednu od takvih lopti Tanic je taman za toliko ostao kratak, napadača gostiju niko drugi nije ispratio i lopta se nekako od njegove glave odbila u mrežu. Surova i, mirne duše i istine radi moramo reći, nepravedna kazna! Mogao je Milisavljević glavom sa 5 metara bar malo da ispravi nepravdu u zaostavnom vremenu, ali…  Mnogo puta i mnogo godina unazad na ovim stranicama, uvek iz najbolje namere, kritike su doživeli razni igrači. Pohvala još i više… Ali danas, večeras, sutra kada će mnogi da se obruše, ja ću da ih branim. Nemam srca da napadnem čoveka, roditelja jednog malog deteta, Mišu Vasiljevića, koji sa svojim ocem satima sedi zatvoren u sobi i pokušava da se primiri i vrati u život. Ni Bjelanovića, koji je danas odigrao za desetku, a dobio u bodovima nulu, ni Stojanova koji kao majstor fudbala ima snage i volje da se pravda navijačima i objašnjava gde zapinje, ni Ratkovića i Petrića koji profesionalno obavljaju sve do tančina i na terenu i van njega. Glavu gore i napadači, Jovanoviću, Sremčica te kali, počeo si da vraćaš, vratićeš još više, Milisavljeviću koji danas sa pola rasečene šake ćutiš, trpiš i ne tražiš ni zamenu ni alibi da završiš utakmicu, Zeka koji ne pokazuje puno emocija, što je i dobro ponekad, ali uz Stojanova svakako violina br.1, mladići borite se, Bogdanoviću, Filipoviću, Kilibarda… Kuzma, Kuzmanoviću…danas reče Miša Filipovic, čovek čije srce dan i noć bije za Sremčicu, pa setite se ljudi Bojketa(Nemanja Bojić,pr.a.), čovek gde god je otišao nije mogao gol da da, a u Sremčicu kad dodje on prvi strelac lige. Tako i ovaj Kuzma, on gde god je bio i gde god ode nadavaće se golova, s samo kod nas ga neće. E, pa dokaži svima da nije tako. Na kraju dva golmana, Roki Filipovic i Mihailo Tanic. Kada je Roki imao problem u M.M.Lugu, ovaj drugi ga je prvi pozvao i dao podršku, danas obrnuto. Za primer i ugled. Roki je potpuno stasao, Mihailo glavu gore, u Sremčici ili drugde imaćeš još mnogo toga da pokažeš, a tvoja reakcija po završetku utakmice, pomenuta na početku teksta, za nauk je kako se i koliko voli klub čiji dres nosiš. U trenutku dok ovo pišemo ne znamo status trenera Šimičića. Nije mu lako, a ostao ili otišao jedno mora da zna. Možda mu je nedostajala energičnost, možda redje i energija (a najviše čini nam se  sreća), ali niko i nikada neće moći u Sremčici da kaže da je Šimetu nedostajalo ljudskosti, skromnosti, staloženosti i, što je najvažnije, ogromnog fudbalskog znanja, na žalost, nedovoljno pretočenog u suvi rezultat. Gospodine Rade Petroviću, mnogo dajete, mnogo energije, volje i sredstava ulažete u klub. Sremčica nije mala. Ima mnogo ljudi koji godinama, decenijama, žive za ovaj klub. Hajde da bar jednom-dvaput mesečno čujemo i njihov glas, da napravimo ozbiljan Upravni odbor, aktivnu Skupštinu, da se rastereti samo jedan čovek, da napravimo strategiju o postepenom vraćanju naše dece i naših kadrova i da, uz prave ljude i igrače “sa strane”, stvorimo klub koji neće brinuti za budućnost, pa ma u kojoj se ligi trenutno nalazio.Sremčica u sredu igra kup utakmicu u 15h u Vrčinu, a u subotu, u 10.-om kolu prvenstva, gostuje  OFK Beogradu.

Dejan T.

GLAReplyForward