JOŠ JEDAN PORAZ NA DOMAĆEM TERENU-SREMČICA-TORLAK 2:4 (0:2)

Fudbaleri Sremčice nastavili su u ritmu toplo-hladno, ritmu koji je više hladio srca njenih navijača nego što ih je grejao. I zaista, malo je bilo prilika da se navijači ovog lepog mesta ovog proleća raduju pobedama svojih igrača. Verovalo se da će proleće doneti u Obrenovačku 6 mnogo više radosti nego što je bilo jesenas, ali su se svi odreda grdno prevarili. Maštalo se zimus da će Sremčica, uz povratnike – fudbalere iz Turbine, zatim oporavljenog kapitena i još trojicu novajlija biti hit proleća, te da će se čak umešati i u borbu za treće mesto. Od svega videli smo jedan slab tim, koji je od dvadesetisedam mogućih bodova osvojio jedva dva, tim koji se grčevito bori za opstanak, tim koji teško daje a lako prima golove, tim bez entuzijazma i snage, bez ideje, tim za brigu. Sve od navedenog bilo nam je servirano i na jučerašnjoj utakmici protiv Torlaka, jednog od jačih zonaša, tima koji je dobio utakmicu sa pola snage. Naša odbrana ličila je na skup igrača koji se prvi put vide, sredina je ličila na razbijenu vojsku, u kojoj niko ne zna ni od kuda je pošao ni kuda će stići. Jedina pozitivna stvar koja se juče dogodila u timu Sremčice je da je posle više od šest meseci  jedan igrač postigao dva gola. Reč je o Todoru Radoviću, koji je u drugom poluvremenu sa dva gola vratio nadu navijačima da će Sremčica doći do pozitivnog rezultata. Njegovi golovi i način na koji ih je postigao trebali bi da budu putokaz u njegovoj daljoj karijeri. Igra jednostavna, sa jednim ili dva dodira i uvek na mestu ispred protivničkog gola odakle se i daju golovi. Paziti i biti spreman da se svaki odbitak sprovede u mrežu. Samo bi sa takvom igrom Todor mogao ponovo da skrene pažnju na sebe i da postane igrač na koga se ozbiljno računa. Dakle, posle malo nade da dolaze bolji minuti u igri Sremčice, do izražaja dolazi smušenost naših centralnih odbrambenih igrača, njihovo odustajanje od pravila da jedan drugom čuvaju leđa i naravno još dva laka komada u mreži domaćina. Četvrti gol gostiju bio je malo remek delo gostujućeg centarfora Rakovića. Jednu loptu koja je dolazila sa leve strane zahvatio je makazicama i neodbranjivo smestio u mrežu pored nemoćnog V. Jovanovića.