Junački do boda

Tanić, Bjelanović(Subašić), Vasiljević, Sremčević, Bogdanović, Milićević, Jovanović(Šekularac), Ratković, Kuzmanović, Djuričić i Ivelja. Ovo je sastav Sremčice koji se u meču koji će sigurno većina njih pamtiti i dugo po završetku karijere suprotstavio ekipi koja je daleko iznad po mestu na tabeli, koja“puca” i na sam vrh, ekipi Zvezdare. Peh koji je na debiju zadesio trenera Mijailovica da ne može da računa na najboljeg igrača Stojanova i velikog borca i džokera Milisavljevica nije bio povod za alibi, naprotiv. Sremčica je jurnula od prvog momenta, video se i osetio, a prepoznali su to i navijači, drugačiji pristup, veća želja, nije Sremčica sad igrački odjednom uznapredovala za 7 dana, ali taj duh zajedništva koji im novi šef od prvog treninga usadjuje preneo se na ceo klub. Lepo je danas bilo videti posle dugo vremena “na istoj strani” sve kojima je Sremčica na srcu (za to je doduše nekim potezima u zadnjih par dana zaslužno i rukovodstvo kluba), lepo je bilo videti i nove, kvalitetne ljude uz naš prvi tim: Acu Milića, dugogodišnjeg uspešnog učitelja mladjih kategorija i Mileta Maćešića u funkciji sportskog direktora. Lepo je bilo videti i kako se danas tri puta kao nekad “tresu tribine” posle naših golova (a u prethodna četiri kola recimo dali smo samo jedan, i to iz penala), naravno i “buket” igrača na terenu koji je iste proslavio. Lepo je, na kraju, bilo i to što je osim jednog manjeg nesporazuma po završetku prvog dela, utakmica protekla bez i najmanjeg incidenta. Na terenu velika, ali fer borba, van terena svako je zdušno bodrio svoje, a da mu ni dlaka sa glave nije falila (tako i treba da bude), a kamoli da brojna redarska služba, uz podršku policije, dozvoli da se gost provocira, gadja flašama ili pesniči. Hronološki, ako kopiramo neke novinske izveštaje, Sremčica je povela u 29. minutu preciznim, majstorskim udarcem Ratkovića iz slobodnog udarca sa 18 metara. Deset minuta kasnije Ivelja se odlično snašao i iz nekog polu voleja sa visine penala otprilike loptu poslao do unutašnje stative, a odande je ona odskakutala u Opačićevu mrežu. Prethodno, Zvezdara je preko dvojice ponajboljih Simića i Nišavića opasno zapretila, ali je oba šuta Tanic sigurno ukrotio, a klasu je pokazao i gostujući golman kada je Jovanoviću skinuo čist zicer kod rezultata 2:0. Čim je počeo drugi deo “bulke” su smanjile. Centaršut sa leve strane nekako je kroz šumu nogu završio u maloj mrežici. Onda je tekla rovovska bitka, svaki pedalj terena, svaka lopta se pazila, ali je u 83. minutu Šekularac izbegao pažnji. Dribling i rezantan šut po zemlji u golmanov bliži ugao sa 13-14 metara doneli su ogromnu radost. Samo minut kasnije korner i smanjenje na 3:2, onda nova šansa i  intervencija Tanića posle opasnog šuta sa visine penala i konačno taj famozni, tragični i nepravedni zadnji minut. Tri golobrada momka, jedan na golu, a Sremčevic i Bogdanovic na centralnim pozicijama dotle odlično odradila posao, i više nego što se možda očekivalo, ali neiskustvo je uzelo danak i namazaniji i iskusniji igrači Zvezdare su kao i kod prethodna dva gola i treći put uspeli nekako da uguraju i umuljaju loptu u mrežu. Time je, na žalost, delimično pala u vodu odlična i hrabra partija Bjelanovića i Vasiljevića, zrela i čista igra već pomenutih Sremčevića i Bogdanovića, najbolja Uroša Milićevića i naravno Ive Šekularca od kada su došli nedavno u klub. Šta tek reći za Ratkovića koji je igrao kao preporodjen, a sve krunisao prelepim golom, baš kao i Ivelja koji se, ne samo zbog pogotka , u potpunosti vratio posle neugodne povrede. Dobro su i sa više žara svakako odigrali i Jovanovic, Kuzmanovic i Djuričić, a ubuduce u trenucima kada se lomi ova dva potonja moraće samo kao (naj)iskusniji da preuzmu i više odgovornosti. Za nas koji smo gledali debi u Vrčinu ništa novo, za sve ostale prijatno iznenadjenje bio je nastup Subašića, mladog beka koji uvek daje sve od sebe, a ne nedostaje mu ni čisto fudbalskog znanja. Još mladji je golman Tanić, reče juče jedan od magova bgd fudbala(a bilo ih je više), “istrpite” ovoga na golu polusezonu, eto vam “jedinice” narednih deset godina. Sve što su bili “čisti” šutevi Mihailo sigurno i lepo i za publiku i za tim rešava, problem nastaje kada treba muvati, gurati, pa i jače jauknuti u nekom metežu pred golom. E, to su stvari koje se ne uče ni u jednom klubu ni u jednoj akademiji, koje se jednostavno stiču iskustvom, a nije isto sticati to iskustvo u Maloj Moštanici i na ovakvoj utakmici, u ravni najjačeg fudbala koji se u ovoj zemlji igra. Zato, samo hrabro, nepodeljena je podrška svih u klubu i za voljni momenat i za talenat i znanje koje kao dete (iz) Sremčice pokazuješ. Naglašavamo uvek, tu su i još dva vrsna golmana, dobra drugara i dobra momka Roki Filipović i Džoni Radičević pa “zime nema”. Pokušavamo ovde da se bavimo našim klubom, ali dodje momenat kada jednostavno mora da se da i utisak o nečem i o nekom drugom, ovog puta o sudiji Jeknicu, momku itekako vezanom za Sremčicu iz ugledne u svakom pogledu, pa i u fudbalskom, porodice. To nije bio razlog, i ne daj Bože da ikad bude, da taj sudija treba da sudi ili da mu neko sugeriše da sudi za Sremčicu, ali nisi morao i nisi trebao Darko da juče sudiš ni direktno protiv Sremčice. Ako u četiri sporna momenta sva četiri puta dosudiš u korist Zvezdare sve je jasno. Ima snimaka, vratićemo, izvinuti se ako treba, ali pitamo i vas i pomoćnika ko je, kada i kako pipnuo loptu pre kornera za drugi gol gostiju, zašto je prekršaj nad Kuzmanovićem “izvučen” van 16 iako je bio pola metra unutra, da li se kontakti sa golmanom u petercu sankcionišu i da li ste sigurni da kod prvog gola Zvezdare niko nije zakačio loptu jer ako jeste bio je u dubokom ofsajdu, itd… Kako god, tačka je stavljena vremena za veće analize neće biti jer (po poslednjim, ali još neproverenim informacijama) već u petak čeka nas novi izazov u Velikim Crljenima protiv ekipe TEK Sloge, nadamo se opet junački pa kako bude do kraja…

Dejan T.

ReplyForward