MALI OSVRT NEREDOVNOG GLEDAOCA NA UTAKMICU

SREMČICA -STEPOJEVAC VAGA 3:2 (1:0); STRELCI ZA SREMČICU : Ivelja 2, Šekularac 1

U nedostatku izveštaja našeg redovnog saradnika Dejana T. dajemo ovaj mali pregled utakmice viđen očima jednog navijača.

SREMČICA: Filipović, Dimić (Rajković), Rebić ( Vasiljević), Bogdanović, Stojanov, Mladenović I. Filipović M (Mladenović S), Ugrica, Đurić, Ivelja, Šekularac

U poslednje vreme nisam redovan gledalac na utakmicama Sremčice. Odem kad vreme i obaveze omoguće. Mogu da procenim da su rezultati u prvih pet kola za nijansu slabiji od očekivanih. Ipak  za  takmičenje u kome treba odigrati još četrnaest kola malo odstupanje još ništa ne znači, pogotovo ako se ima u vidu i narodna mudrost izrečena kroz poslovicu Konac delo krasi. I odmah da kažem da su povod   ovom članku impresije sa utakmice Sremčica – Stepojevac Vaga. Gledao sam utakmicu protiv Radničkog N.B. u trećem kolu kad je Sremčica bila domaćin nekadašnjim majstorima sa Dunava. Otišao sam kući razočaran ne samo porazom od 2:0, nego  više jednom lošem izdanju ekipe koje se ogledalo kroz bezvoljnost i  nemoć da se makar jednom ozbiljnije ugrozi gol protivnika. U sasvim drugom raspoloženju sam napustio Adu posle utakmice sa Stepojevac Vagom, takoreći sudbinskim protivnikom Sremčice u poslednje četiri godine. Pri tome mislim na dva odigrana baraža za ulazak u viši rang i to na utakmice odigrane 2017. i 2019. godine. Kompletna  ekipa Sremčice  ostavila je  povoljan utisak, pre svega ispoljenim voljnim momentom, trčanjem i borbenošću,  ali i fudbalskim umećem. Ipak, u lepoj pobedi osećaj potpunog zadovoljstva kvari ponovljena povreda Dimića kao i primljeni gol sa igračem više. Ono što bih hteo posebno da istaknem u ovom kratkom osvrtu na ovu utakmicu jeste i igra nekoliko pojedinaca koje sticajem okolnosti malo bolje poznajem od ostalih igrača. Lično sam impresioniran igrom Ivelje. Taj igrač na terenu radi sve ono što se svakome od nas dok gledamo utakmicu čini da bi i sam uradio da je na terenu. Njegov tajming je gotovo savršen. Ništa prebrzo i ništa presporo. Uvek na pravi način i u pravom trenutku. I čini se da je to  dominantan deo njegovog talenta. Niti je mnogo brz niti savršen dribler, ne odlikuje se ni nekom velikom snagom, skočnošću a opet   postiže golove na jednostavan i lak način.

Iliju Mladnovića poznajem dugo, još od vremena kad se prvi put pojavio na terenu u Sremčici. Po konstituciji više je delovao kao igrač podmlatka nego neko ozbiljno pojačanje koje smo te godine tražili. Malo pomalo počeo je da skreće pažnju svojom igrom a onda i da se izbori za pravo da se prvi hvata za loptu kad treba da se šutne neki slobodan udarac sa dvadestak i više metara. Ponekad je bio i uspešan i postizao je zaista sjajne golove. Onda sam ga video na utakmici protiv Srema u Jakovu. Nisam mogao da verujem šta taj momak radi. Bilo je sve kontra od onoga što je trebalo uraditi. Kad je otišao iz kluba nije nam bilo svejedno, ali nismo mogli da ga zadržimo, a nije bilo ni nekog velikog žala. Ovog proleća  se vratio poput ptice selice. Na već spomenutoj utakmici protiv Radničkog bio je slab poput  ostale desetorice na terenu. Ali ono što je Ilija demonstrirao na utakmici protiv Stepojevca moram priznati da je i jedan od razloga što sam uzeo da se osvrnem na ovu utakmicu. Prosto deluje nestvarno koliko je taj momak pretrčao, koliko lopti oduzeo i podelio tačnih pasova, koliko puta izneo loptu i ugrozio odbranu protivnika. Svaki njegov start je bio jedna mala detonacija. Pokušam da zamislim tim Sremčice na jučerašnjoj utakmici bez Ilije u timu. Čini mi se da bi na sredini terena ostao veliki prazan prostor po kome bi  protivnik vršljao kao mu se ćefne. Kad bi sad Ilija želeo da ode iz Kluba, trebalo bi mu nekim dekretom to zabraniti.

Možda sam malo preterao kad kažem da bi sredina terena ostala pusta poput okupirane teritorije po kojoj neprijatelj radi šta hoće. Možda bi i bilo tu nekog otpora u vidu pojave N. Đurića. I on je juče dobrom igrom skrenuo pažnju na sebe. Čini se da su njegove mogućnosti znatno veće i da će to pokazati u narednim utakmicama.

Ugrica je od početka prvenstva ulazio sa klupe i njegov učinak je bio uvek zapažen. Tako je  primorao stručni štab da mu ukaže poverenje od početka. Pobedili smo i to je na neki način i kompenzacija za njegovo slabo izdanje. Da smo izgubili dva boda jedan od glavnih krivaca bio bi on, jer je promašio dve a možda i tri veoma dobre šanse. Imamo utisak kao da se malo uplašio od ukazanog poverenja ili je jednostavno imao slab dan, loš bioritam, događa se to.

Steva Mladenović je zbog svog   minulog rada u Sremčici  na svakoj utakmici pod određenim pritiskom, jer navijači znaju šta može da uradi na terenu i to od njega očekuju a to očekivanje se još i širi i žele sve više i više. A on je samo čovek od krvi i mesa. U ovim prethodnim utakmicama nije pružio ono što se od njega očekuje. Naravno da on snosi najveći deo krivice. Gledajući ga juče na utakmici primetio sam da on ima silnu želju da napravi nešto spektakularno, nešto što će da fascinira poput nekih ranijih poteza. Želi u trenutku da učini mnogo više nego što taj trenutak objektivno dozvoljava. Potrebno je za početak da igra što jednostavnije, da nekoliko lopti odigra iz prve, da obuzda svoj nagon za avanturom a onda će da dođe i trenutak kad mu se ukaže šansa da prikaže sebe u punom sjaju.