МИЛУТИНАЦ-СРЕМЧИЦА 1:1 (0:0)

Сремчица је, нажалост, против слабе екипе Милутинца освојила само један бод. И тај један бод је висио у ваздуху, јер је противник успео да поведе десетак минута пре краја утакмице. Ипак, поравнати резултат после шок-гола  показује да екипа има карактера а да је било мало више умешности или одлучности могла је и да победи. Општи утисак је да је домаћин био бољи у првих пола сата а да је Сремчица била бољи тим у преосталом делу утакмице. Ређале су се шансе и са једне и са друге стране, али је домаћин први дошао у ситуацију да постигне гол. Деветка домаћина, Бојић, успео је да се искраде и готово неометано да се нађе очи у очи са голманом Брковићем. Могао је да шутне једноставно поред њега и да постигне водећи гол, али је он изабрао мало технички компликованији ударац, да спољним делом стопала пошаље лопту у супротан угао. Брковић је био довољно хитар да скрати угао и да спречи да лопта уђе у мрежу.Пре тога је домаћин имао још једну добру шансу, кад је домаћи играч негде са седам-осам метара тукао главом поред гола. Ипак, после првих пола сата Сремчица је преузела иницијативу и почела да ствара своје шансе. Секулић пробија по левој страни али неуспева да дотури лопту у средину одакле би се могла лопта убацити у гол. Из корнера Макић погађа пречку а Младеновић, после оклевања, погађа само спољни део мреже. У другом делу Сремчица напада, ствара шансе, али не успева да постигне гол. Секулић опет пробија по десној страни, убацује лопту у средину, Стева Младеновић прихвата лопту и шутира у голмана. Из корнера опет Макић шутира главом, а противнички играч лопту избацује са гол линије. Траје тај притисак Сремчице више од пола сата, али нема играча који ће да пошаље праву лопту из које се постиже гол. А после тога, зна се, по старом фудбалском неписаном правилу противник постиже гол. У једном од својих ретких напада домаћин долази у позицију да се радује. Један не баш резак шут одбрана не успева да блокира, лопта окрзне нечију ногу на свом путу, добије у висини и прелети преко непотребно истрчалог голмана. Тужни тренуци за гостујуће играче. Ипак, они се не предају, очајнички покушавају да постигну изједначујући гол. По једну шансу пропуштају Младеновић и Радовић. Јеремић успева да се избори за ситуацију кад му је пут отворен према голу, али противнички играч га руши и добија црвени картон. Из слободног ударца са шеснаест метара Стефан Радовић не успева  да угрози гол противника. Онда у самом зауставном времену, кад се мисли да је све готово, из једне гужве на седам-осам метара од гола, лопта удара противника у руку и судија оправдано досуђује најстрожу казну за госте. Лопту са једанаест метара, више него сигурно, Стефан Радовић је послао под саму пречку за нерешен резултат, 1:1. Треба још напоменути да су оба тима утакмицу завршила са по десет играча. Милaнко Рашковић, због вређања судије добија црвени картон двадесетак минута пре крај утакмице. Врло брзо и Милутинац остаје без играча на раније описан начин.

После три одиграна кола  има се утисак  да тренер Саша Стојадиновић још увек  тражи  најбоља решења за одбрамбену петорку. Други утисак је да тиму недостаје вођа. Бобан Савић не успева да се наметне тренеру а међу осталим члановима тима још увек нема играча који би својим ауторитетом могао да се наметне и преузме ту значајну улогу. Стефан Радовић јесте преузео  траку, али пут до вође је дуг и  напоран, и не мора увек да капитен буде и вођа. Надамо се да ће време и утакмице  пред нама разрешити и ту дилему.

Следеће недеље, 09. септембра у 10 часова, Сремчица игра у Кумодражу против Торлака.