НА ПРАГУ НОВЕ СЕЗОНЕ

Пред сезону пуну наде, фудбалери Сремчице већ неколико дана на теренима на Ади Циганлији марљиво тренирају да би нову сезону дочекали на нивоу претендента за освајање једног од два места која директно воде у Српску лигу Београд. Навијачи Клуба  се надају да ће уз помоћ пословице“трећа срећа“ која  буди већ донекле успавану наду, њихови љубимци успети да остваре сан који ће у овој години  постати  пунолетан. Наиме, још од 2002. године се машта о поновном пласману у виши ранг. Једна шанса је пропуштена 2015. године а друга 2017.  Да би  фактор среће имао што мањи утицај на коначни циљ, а то је пласман у српску лигу, управа је предузела и одговарајуће кораке да би се наставак првенства дочекао у складу са израженим жељама. Тако је у зимском прелазном року доведено неколико фудбалера за које се може рећи да ће у наставку сезоне бити права појачања. Ристивојевић Урош, леви спољни, стигао је из Сопота, раније играч Локомотиве, Перућица Велибор, стигао из ОФК Београда, левоноги везни играч, Милутиновић Никола, штопер, играо у Сремцу из Војке, Бркић Никола,штопер, стигао из Звижда-Кучево. Раније играо за Локомотиву и Сопот. На крају играч кога не треба посебно представљати, Немања Бојић, шпиц, у међувремену после Сремчице играо за Графичар, Прву Искру, Звездару и Милутинац. У клубу су веома задовољни билансом овог прелазног рока, јер је из клуба отишло мање играча него што је дошло. Играчи који су напустили клуб нису успели да се у довољној мери наметну тренеру Саши Стојадиновићу те је у обостраном интересу била одлука да промене фудбалску средину. Отишли су: Макић, штопер, Ђуришић, нападач, Милашиновић, десни спољни и Никола Миловановић, леви спољни. Мали неспокој прави још нерешен статус најефикаснијег нападача Сремчице у јесењем делу првенства, Луке Секулића. Наиме, његов матични клуб Бежанија је изразио жељу да га поново види у својим редовима, али брзоноги нападач жели да остане у Сремчици до краја ове сезоне, те ће наредни дани, што се његовог статуса тиче, бити дани одлуке.