NADA U PREOKRET

Sremčica je završila sezonu onako kako je onomad u Mladenovcu i započela, porazom i učvršćivanjem 18.-og mesta na tabeli. Ništa se u odnosu na to prvo kolo nije promenilo ni na terenu, a ništa ili skoro ništa  ni na ovim našim stranicama. Tvrdili smo još posle tog prvog meča, videlo se, za svakog ko zna da vidi, da će crveno-plavima ove polusezone nedostajati samo jedna stvar, a to je suvi kvalitet ili igrački kapacitet za ovako jaku i glomaznu ligu. Izmedju toga bilo je i uzleta(Stud. grad, Lokomotiva,TEK,Brodarac u kupu, a i u prvenstvu iako je izgubljeno,baš kao i sjajne partije protiv Zvezdare i Stepojevca, bez obzira što nisu krunisane pobedama), bilo je i padova(Radnički NB, BASK,OFK, Teleoptik), bilo je momenata kada je ekipa ginula na terenu, bilo je i nonšalantnih partija ,”hemija” je odlazila i dolazila, ali dva-tri dobra igrača koja umeju da stanu na loptu, da potezom reše utakmicu, da u ključnim trenucima preuzmu odgovornost-nedostajala su. Mnogo je bitki Sremčica izgubila u zadnjih 10 minuta, mnogo je izgubila i zbog sijaset i sijaset propuštenih šansi, pa onda stigne šamar i kazna. Neretlo su prelomni trenuci nekih bitnih duela “svaljivani” na pleća najmladjih, a još kada iz ekipe izostane najbolji i najstandardniji igrač ove jeseni Nikola Stojanov, bilo je i bukvalno “spašavaj se ko može”. Dobra strana toga je da su neki mladi momci iskoristili svoju priliku, da su, i ako su naravno i grešili, sada bogatiji za jaku i tešku polusezonu, pa uz talenat i volju za rad koje imaju i oni će “eksplodirati” pogotovo kad pored njih stane igrač dobar, znalac, na čemu je uprava već počela da radi. Adut u razgovorima sa potencijalnim pojačanjima svakako će biti stopostotno poštovanje dogovora uprave na čelu sa predsednikom kluba u odnosu na svakog igrača ponaosob, obezbedjivanje vrlo dobrih uslova za rad i treniranje, kao i retka atmosfera koju ovaj klub ima, fanatizam brojnih ljudi da pomognu, da navijaju, da prihvate svakog igrača kao roda rodjenog. U takvu atmosferu uklopio se odlično i novi trener Bojan Mijailovic koji je svojom srčanošću, energijom uspeo da (nasledivši odličnog, ali rezultatima neiskazanog, stručnjaka i čoveka Šimičića) trgne ekipu, donese vernoj publici podosta radosti i zbog pobeda i zbog postignutih golova, na žalost, na veliku žalost, nekrunisanih u poslednjih 90 minuta protiv ozbiljne  ekipe iz Surčina. Umorni od kup meča sa liderom, lišeni pomoći Stojanova,Djuričića,Vasiljevića,Petrića… bili su lak plen ekipi Jedinstva čiji su štoperi bez po muke kupili visoke, dubinske lopte (naši nisu pokušali ili znali da na ovoj utakmici probaju malo drugačije, igranjem po zemlji recimo), a onda u kontrama pogotovo preko opasnog Andrije Djunisijevića zadali nokaut našoj odbrani. 0:3 jeste previsoko, ali poraz je svakako zaslužen, što ne znači da ne treba pozdraviti trud, volju i zalaganje u teškim uslovima i po ekstremno lošem terenu naših A.Filipovica,Bjelanovića,Subašića(Kneževica),Bogdanovića,Sremčevića,Ratkovića,Jovanovića(Milićevića),M.Filipovića(Šekularca),Milisavljevica(Kuzmanovića),Popovića(Kilibarde) i Ivelje. Momci će sada na pauzu, posle teškog i zgusnutog rasporeda i treninga i utakmica red je da predahnu. Mi im želimo da to vreme na najbolji način iskoriste, da pre svega ostanu zdravi, a onima koji to trenutno nisu da se što pre oporave od bolesti(Vasiljević,Djuričić..) ili povreda(Petrić,Tanić) itd … Pred nastupajuće praznike ne preostaje nam ništa drugo nego da budemo optimisti, da verujemo da će se bar od Nove godine u celom svetu, pa i u ovoj našoj Sremčici, sve okrenuti na bolje i da ćemo već od 6. marta svi ponovo “kao ljudi” na tribine, radujući se i razmišljajući samo o sportu, o fudbalu, i ni o čemu drugom.. 

Dejan T.