NAJBOLNIJI OD SVIH BOLNIH PORAZA, Zvezdara – Sremčica 2:1 (1:1)

Da li uopšte možemo govoriti o manje ili više bolnim porazima, jer svi su bolni na svoj način, ali postoje i oni najbolniji. Kad primite gol u poslednjoj sekundi poslednjeg minuta zaustavnog vremena, onda ste doživeli zaista najbolniji mogući poraz. Tako je Sremčica poražena od Zvezdare. Kad se očekivao poslednji zvižduk sudije i kad su navijači Sremčice, pri rezultatu 1:1, već počeli da žale za izgubljenim bodovima, jer ih ni aktuelni rezultat zbog prikazane igre i propuštenih šansi nije zadovoljavao, dosuđen je korner za domaće. Pre toga sa iste strane domaći fudbaleri izveli su nekoliko napada koji su bili odbijeni, ali nekako se čudno, i rekao bih zloslutno, lopta zadržavala na tom delu terena, i na kraju korner. Verujem da je svakom navijaču Sremčice tog trenutka bilo samo jedno na pameti. Kad smo se uspešno odbranili toliko puta pre toga, pa neće baš sada da se izrodi nešto loše. Ali ako je već negde zapisano da nešto mora da se dogodi onda će se i dogoditi, bez obzira koje vam misli bile na pameti. Visoko nabačena lopta iz kornera preletela je sve igrači i na drugoj strani došla do protivničkog igrača. Ovaj je primio i ubacio loptu u šesnaest metara po zemlji. Lopta je došla do centarfora domaćih, on ju je primio, dobro se ogradio, izdržao jedan jači duel i stvorio sebi prostor za udarac iz neposredne blizine. U tom trenutku sve je zavisilo od mladog Brkovića, ali naš sjajni golman na današnjoj utakmici ipak nije imao nikakvih šansi, jer je rastojanje bilo suviše kratko a udarac rezak, 2:1. Pobeđivala je i Sremčica mnogo puta na sličan način i znamo kako se slavi takva pobeda. Delirijum! Bio je to težak udarac za goste, za igrače i navijače. Ipak za ove druge nije to bio jedini udarac koji će danas primiti. Od strane domaćih navijača, iz samo njima poznatih razloga prema navijačima Sremčice poletelo je nekoliko flaša sa vodom. Kad je jedna flaša vraćena tamo odakle je i došla, domaći navijači su krenuli da se obračunaju sa gostima. Zašto im je bilo potrebno da reaguju na taj način, zaista je teško objasniti. Možda je to bila reakcija na frustracije koje su danas doživeli, jer su njihovi favorizovani ljubimci bili nadigrani, a šta bi se tek dogodilo da su izgubili utakmicu, možemo samo da zamislimo. Epilog svega je da su dva navijača Sremčice pogođena flašama i da su pretrpeli povrede. Ipak, ostavimo ove nemile scene za sada po strani i da vidimo šta se to, u najkraćim crtama, zbivalo na terenu. Već u sedmom minutu domaćin je poveo. Bila je to lepa akcija, centar-šut na isturenog napadača, ovaj spušta loptu u prazan prostor u koji natrčava desni napadač i preciznim udarcem šalje loptu do stative od koje se odbija u mrežu. Posle samo minut ili dva Steva Mladenović u svom karakterističnom prodoru šutira sa nekih osamnaest metara, ali lopta po zemlji odlazi pored suprotne stative u gol-aut. Odmah posle toga videli smo i najbolju akciju na utakmici a verovatno i najboju akciju koju je Sremčica izvela u jesenjem delu prvenstva. Opet je Steva M. prevario svog čuvara na levoj strani. Momak je otrčao na suprotnu stranu od one na koju je krenuo Steva. Posle nekoliko koraka usledio je izvanredan centaršut pred gol domaćina a tamo se našao momak koga i nije teško pronaći, jer on uvek traži loptu a ne ona njega, Luka Milisavljević. Dva tri koraka ispred svojih čuvara a onda skok i sjajan trzaj glavom. Lopta se našla u mreži. Akcija i gol zbog koga se ustaje sa svojih mesta i dugo aplaudira bilo gde na svetu gde se igra fudbal. Posle tog izjednačujućeg gola fudbaleri Sremčice su propustili još nekoliko izglednih prilika, dok je sa druge strane odbrana gostiju dobro funkcionisala i nije dozvoljavala da se ponove greške iz 7. minuta. Drugo poluvreme donelo je još bolju i organizovaniju igru gostiju. U toj igri pamtimo i dve najveće šanse koje su stvorili gosti. Prvoj je opet prethodila jedna lepa i smišljena acija. Luka Sekulić je dobro centrirao a mladi Milisavljević još lepše vratio loptu do štopera Milićevića. Otkud sad štoper u napadu, pitaće se mnogi? Ali i to je jedan sjajan utisak sa današnje utakmice. Milićević je iz zaista dobre prilike šutirao, ali je lopta na žalost za nekih dvadesetak santimetara otišla preko gola. Drugi put opet vidimo Milićevića gde krupnim korakom trči prema golu protivnika, dakle u jednom brzom kontranapadu dolazi opet skoro u identičnu situaciju da ugrozi gol protivnika. I drugi pokušaj se završio na isti način, lopta opet za dvadesetak santimetara prelazi preko prečke. Velika šteta i za tim i za Milićevića, jer je mogao da se proslavi. Ipak raduje ta spremnost da se rizikuje i da se improvizuje, što timu daje jednu novu dimenziju i donosi raznovrsniju i zanimljiviju igru sa više nepoznanica za protivnika. Sa druge strane moramo istaći i izvanredan šut domaćeg igrača sa brojem 10. Njegov udarac sa šesnaestak metara je dobro uzdrmao prečku a bogami i obe stative i to je bio trenutak kad je gost iz Sremčice zaista imao sreće. U nastavku te akcije domaći tim je bio u prilici da još dva puta ugrozi gol Sremčice ali na sreću to se nije dogodilo. Odahnuli smo posle tih akcija i pomislili da je sreća danas ipak na strani Sremčice. Jer sve je pre i posle toga išlo baš onako kako je stručni štab i zamišljao a navijači sa odobravanjem prihvatili. Srednji red, Rakić, Rudan i Jeremić gotovo uvek u presingu na loptu, čvrsti i spremani da kontrolišu igru i osujete mnoge akcije protivnika. Ono što prođe kroz sredinu dobro su amortizovali štoperi Brkić i Milićević. Lopte sa strane je bez greške hvatao hitri i skočni Brković. Antić A. i M. Vasiljević sasvim dobri na svojim bekovskim pozicijama. Vasiljević je sredinom drugog dela utakmice nepotrebno reagovao posle jednog prekršaja protivničkog igrača i zaradio žuti karton. To je nateralo trenera Šimičića da ga izvede iz igre da ne bi došao u situaciju da zaradi i drugi žuti karton a njegovo mesto zauzeo je U. Ristivojević. Sekulić je i na ovoj utakmici pokazao da mu mnogo više odgovara veći teren gde njegova brzina i snaga više dolazi do izražaja. S. Jeremić je znao kad treba stati na loptu a kad ubrzati igru. Rakić i Rudan sa svojim dugim koracima i snažnim duelima ostavili su utisak da će Sremčica i ubuduće imati dobru i organizovanu sredinu terena. Milisavljević i Mladenović bili su prava napast za domaće igrače a njihova već opisana akcija na početku teksta je sigurno i najupečatljiviji događaj na utakmici. U drugom delu utakmice trener Šimičić je bio primoran da izvrši i tri izmene. Već smo napomenuli da je umesto Vasiljevića ušao Ristivojević a umesto povređenog Rudana, V. Perućica. Umornog S. Jeremića zamenio je S. Radović. Ali kao što narodna poslovica kaže da konac delo krasi, videli smo danas da važi i u obrinutom smislu, da konac može delo i da pokvari. A urpavo se to dogodilo fudbalerima Sremčice. Kakav bi to sjajan utisak bio da utakmica nije izgubljena. Ipak, svi akteri na današnjoj utakmici mogu svakom slobodno da pogledaju u oči i sa ponosom da kažu da su bili učesnici jedne zaista sjajne fudbalske predstave. Što im je Fortuna na kraju okrenula leđa nisu samo oni krivi, krivi su isto toliko i uporni ali i kvalitetni domaći igrači.