НАЈБРЖИ ГОЛ У ИСТОРИЈИ СРЕМЧИЦЕ- Сремчица-Хајдук 2:1 (2:1)

СРЕМЧИЦА: Брковић, Гудовић, Васиљевић, Савкић, Милошевић, Савић М, Секулић, Медан, Пајић Н, Јеремић, Младеновић, резерве: Дувњак, Секуловић, Савић С, Станковић, Скадрић, Пајић В, Ђуришић

Чудна је утакмица данас одиграна у Сремчици. Гледаоци су још пристизали на своја места а Сремчица је већ водила са 1:0. Гол је пао у двадесетој секунди и нећемо претерати ако кажемо да је то најбрже постигнут погодак у историји клуба. Ма не само у историји Сремчице, то је један од најбрже постигнутих голова у светским размерама. Све се одиграло тамо на левој страни, после судијског знака за почетак утакмице, размењена су једва два паса кад је Стева Младеновић са леве стране упутио центар-шут по земљи. На месту најистуренијег играча био је Лука Секулић који је искористио збуњеност играча одбране гостију и поред немоћног голмана постигао свој једанаести гол у досадашњем току првенства. Једва да су гледаоци поново сели на своја места а већ је било 2:0. Играо се дванаести минут кад је Лука Секулић искористио добар пас од стране Стеве М. протутњао кроз противничке редове попут брзог воза и поред истрчалог голмана пласирао лопту у мрежу. Може ли се пожелети бољи почетак за екипу која већ од почетка првенства има проблем са освајањем бодова на домаћем терену. Очекивало се да ће мрежа тима који је већ био у нокдауну бити  изрешетана у знак одмазде за све фрустрације које је млади тим Сремчице доживео ове јесени на свом терену. А онда почињу да се ређају грешке за грешком. Уместо да лопта буде на земљи и да се брзим пасовима и изменом места наставе атаци ка мрежи гостију, домаћи играчи почињу индивидуалним акцијама да нервирају и себе и гледаоце и да изгледају више збуњени овим брзим вођством него противник. И поред лошег издања домаћег тима после брзог вођства, изгледало је да гости немају ни снаге ни моћи да озбиљније угрозе домаћег голмана. Али оно што понекад изгледа готово немогуће, може врло брзо да постане и те како могуће, поготово ако два централна бека направе почетничку грешку и дозволе нападачу гостију да са пет метара преговара са Брковићем о томе у који угао ће да му упути лопту главом. Млади голман је једним пантерским скоком покушао да учини готово немогуће, закачио је лопту руком али не довољно да она не би одсела у мрежи. Био је то 31. минут и резултат 2:1. Што се тиче резултата, он се до краја утакмице није мењао. И то је један од куриозитета ове утакмице. У другом полувремену видели смо једну неефикасну игру домаћег тима, јер и поред више створених шанси, обиље корнера и слободних удараца мрежа гостију је до краја мировала. Памтићемо друго полувреме и по брзим продорима крилних нападача али и по непрецизним центаршутевима. Постоји још једна непобитна чињеница кад је у питању игра домаћег тима, а то је немогућност да се из прекида озбиљније угрози противнички гол. Залуд велики број корнера и скраћених корнера и ситуација кад пред противнички гол долазе и наши одбрамбени играчи, али у досадашем току првенства од тих њихових излета нисмо видели много користи. Да ли су у тим ситуацијама недовољно одлучни или недовољно борбени или неизвршавају своје задатке, питање је за анализу која би можда дала и прави одговор на претходна питања.  На крају утакмице публика је, и поред тога што је скоро шездесет минута остала ускраћена за, на почетку утакмице обећане голове, испратила  играче Сремчице великим аплаузом. Јер зна публика да награди своје играче за борбу и пожртвовање и кад им не иде, кад види како се млади Миљан Савић и Лука Медан боре као лавови за сваку лопту, кад види дриблинг Стеве Младеновића макар као идеју која је пропала због неравног терена или бег Луке Секулића, онда, а нарочито и кад уз све то дође и победа,  све се  прашта. Зато млади играчи, кад чујете неко негодовање са трибина, неку критику на ваш рачун, правите се да ништа нисте чули, наставите да играте и да се борите, само тако можете да се бавите спортом који волите, а једног дана ће заволети и он вас.