NE IDE SE U OBRENOVAC PO BODEVE

Odvajkada se iz Sremčice u Obrenovac išlo radi pribavljanja raznih neophodnih stvari za svakodnevne potrebe a često i zbog neke značajne i bitne nabavke. Jer Obrenovac je od Sremčice, ako niste znali, udaljen podjednako koliko i Beograd, samo što su neki zanati u Beogradu mnogo ranije zamirali nego u Obrenovcu. Odlazilo se u Obrenovac na vašar 12. jula , na Petrovdan ili 27. septembra, na Krstovdan, odlazilo se i kod sarača, tišljera ili kamenorazaca, odlazilo se i zbog mnogo drugih stvari, ali nikad radi bodova. To ova generacija naših mladih fudbalera nije znala, te se uputila preko Kolubare ne bi li došla do makar jednog boda ili možda, uz malo sreće, i sva tri. Kako se stadion obrenovčana nalazi tik uz vašarište, neki su pomislili da su došli i na vašar. Ova poslednja rečenica dobro pristaje, ako pogledamo krajnji rezultat ove utakmice, ali nije bilo baš tako kako vam se na prvi pogled čini. Nisu momci iz Obrenovačke ulice bili baš toliko inferiorni koliko to pokazuje rezultat od 4:0. Odgovorno tvrdim i stojim iza toga da su po šansama protivnici bili potpuno izjednačeni. Razlika je samo u tome što su domaći fudbaleri svoje šanse realizovali u procentu od 90% a gosti 0%. Prvu šansu su imali fudbaleri Sremčice. U 5. minutu jedan centaršut sa leve strane mogao je da se pretvori i u gol. Najpre je Brkić primio loptu na nekih desetak metara od gola umesto da je šutirao a u nastavku iste akcije Perućica je promašio ceo fudbal u veoma izglednoj prilici. I uopšte, u tom uvodnom delu meča gosti su igrali bolje. Steva Mladenović je delovao svežije i odlučnije nego na prethodnoj utakmici. Napravljeno je nad njim nekoliko teških prekršaja koji nisu bili sankcionisani na pravi način. Odbrana domaćih je u tom prvom delu meča a i kasnije, delovala baš nesigurno i imali smo utisak da Sremčica može lako do pogotka. Ali utisak je jedno a stvarnost drugo. Nekoliko loših poteza, grešaka u dodavanju ili nepotrebnih zadržavanja lopte od strane igrača Sremčice omogućili su domaćinu da sačuva svoju mrežu. Sa druge strane jedna bezazlena akcija domaćih, kad se činilo da nema nikakve opasnosti po gol gostiju, pretvorena je u pogodak. Centaršut je došao sa leve strane. Lopta je letela u visokom luku i bilo je vremena da se interveniše, ali zašto nije, to je već pitanje za analizu utakmice. Tek, lopta je pala na glavu centarforu domaćina na nekih 7-8 metara od gola, a po onome što smo videli na utakmici, on je majstor za takve situacije. Lopta udarena čelom vraćena je na suprotnu stranu, baš onako kako piše i u starim fudbalskim udžbenicima, i Brković je bio nemoćan. Do kraja prvog dela igre niti je domaćin nešto naročito pritiskao niti su gosti ispoljili neku silnu želju da poravnaju rezultat. Ostalo je 1:0. U drugom delu igre trener Šimičić je povukao logičan potez. Svog igrača Rudana premestio je iz zadnje linije na najisturniju poziciju. Iako u pogledu rezultata tim potezom nije ništa dobio, igrom Sremčice koja je posle toga usledila probuđena je nada ne samo na današnjoj utakmici već i u budućnosti. Jer sa Rudanom u špicu napada tim Sremčice dobija sasvim drugi obris, deluje znatno ubojitije i odlučnije. Usledile su šanse koje je bilo lakše realizovati nego promašiti. Najpre je Radović izveo korner sa leve strane. Rudan je u skoku nadvisio odbranu domaćih za čitavu glavu, uspeo da zahvati loptu, ali je ona na žalost išla pravo prema golmanu koji je baš imao sreće da je sačeka na samoj gol liniji. Domaćin je povisio rezultat opet iz jedne krajnje bezazlene situacije. Neko je pogrešio na desnoj strani, četrdesetak metara od gola Sremčice. Levi bek domaćih se dokopao lopte i uputio je centaršut. Odbrana Sremčice nije dobro stajala, a centarfor je uvek spreman da naplati takve greške. Opet je zahvatio loptu glavom, vratio je u suprotni ugao za već velikih 2:0. Nisu se gosti predavali. U jednoj lepoj akciji po levoj strani, Steva Mladnović je uleteo u kazneni prostor i negde oko bele tačke ruše ga igrači odbrane. Sudija dosuđuje kazneni udarac za goste. Veća šansa od penaltika ne postoji. Lopti, ne iznenađenje navijača, prilazi Stefan Radović. Jeste Stefan bio izvođač ovih kazni, u početku veoma siguran, ali onda je počeo da ispoljava znake nesigurnosti. Dva ili tri puta se dogodilo da je uz dosta sreće tek iz drugog pokušaja uspevao da postigne gol. Posle njega je tu dužnost preuzeo Brkić i bio je uspešan u tome. Zašto je juče odustao nije nam jasno. A sad sledi mala digresija: Da li ste nekad videli da je neki golman, ma to bilo i na svetskoj sceni, obranio penal a da mu je lopta išla iznad ramena, sem ako nije pogođen. Možda ste mogli da vidite da neki golman odbrani, ali to vrlo retko, šut iz penala ako lopta ide po zemlji, ali samo u slučaju da nije dovoljno jako udarena i da nijje dovoljno precizna. Šutevi iznad kolena i ispod ramena golmana su idealna prilika da se on istakne. Takvu šansu je prilikom izvođenja najstrože kazne Stefan pružio domaćem golmanu. Poluvisoka lopta, slabog inteziteta i najveća šansa na utakmici za goste je propala. Usledila je kazna, po nepisanom scenariju za ovu utakmicu. Jedan igrač iz veznog reda gostiju je pogrešio. Dodao je loptu pravo u noge domaćem igraču. Ovaj je taj poklon obenožno prihvatio, krenuo korak dva ka golu Brkovića i razornim udarcem sa šesnaesterca prosto uneo golmana u gol. Previsoki 3:0. Onda je usledila opet šansa za goste. Steva Mladenović se posle jedne od lepših akcija koje smo danas mogli da vidimo našao oči u oči sa domaćim golmanom. I ovog puta gosti nisu uspeli da smanje rezultat. Po pravilu, opet je usledila kazna za promašaj. Domaći igrači su odigrali sjajno u kaznenom prostoru gostiju. Filigrantski dupli pas i Brković je opet bio nemoćan. Previsokih, ali zaista previsokih 4:0 za Radnički. I sad kad neko ko nije bio na utakmici vidi ovaj rezultat, pomisli da je to bila igra mačke i miša. Da je gol Sremčice bio u stalnoj opsadi i da su se gosti branili u stilu „spašavaj se ko može“. Ne, bio je to susret dva tima u kome domaćin jeste bio malo bolji ali i srećniji, jer je imao igrače koji su bili u stanju da i neke manje šanse od onih koje je imala Sremčica, pretvore u golove. Sa druge strane Sremčica je napravila mnogo grešaka a naročito u dodavanju, jer je gol Brkovića bio ugrožen uglavnom posle neshvatljivih grešaka njegovih saigrača. Realizacija povoljnih prilika je i dalje slabost Sremčice. Sve utakmice koje su do sada izgubljene, izgubljene su zbog neefikasne igre tima. Koliko je samo šansi propušteno protiv OFK Beograda. Zatim je propušetno nekoliko kolosalnih šansi u Malom Mokrom Lugu. Sada opet u Obrenovcu. Sremčica postaje tim propuštenih šansi. Ipak na ovoj utakmici je nada probuđena. Uz povratak u tim nekih bitnih igrača, doći će i bolji dani za ovaj tim.