NE TUGUJ BRONZANA SREMČICE

SREMČICA-SINĐELIĆ 0:2 (0:1)

Sremčica nije uspela da se plasira u viši rang, Srpsku ligu Beograd. Na kraju će osvojiti treće mesto koje, za razliku od ranijih godina, ne vodi u baraž.

Ne igraju se utakmice poput današnje svake nedelje, pa ni svake godine. Možda se dese jednom u tri- četiri godine i treba ih zaslužiti. Sremčica je svojim igrama u drugom delu jesenje sezone a naročito ovog proleća zaslužila današnju utakmicu. A takve utakmice pune tribine i izazivaju veliku pažnju sportske javnosti.  Tako ispunjene tribine bile su još 2019. protiv Stepojevac Vage, pa  2017. opet protiv tima iz Stepojevca,  i 2015. protiv FK Sopota. A kad se dese, za mesto kakvo je Sremčica, to je utakmica kao one u ligi šampiona. Pa da ne dužimo više. Bila je to utakmica između Sremčice i Sinđelića, takoreći baraž za ulazak u srpsku ligu. Pred utakmicu isti broj bodova, ali Sremčica ima bolju gol razliku i pobedu od 3:0 jesenas na Lekinom brdu. Pobeda vodi Sremčicu sigurno u viši rang bez obzira na rezultat u poslednjem kolu protiv GSP Polet-Dorćol. I nerešen rezultat je dobar,  ali produžava neizvesnost. A Sinđelić ima samo jedan pravi izbor, pobedu. Pod takvim okolnostima današnja utakmica pamtiće se još dugo i u jednom i u drugom klubu, naročito onom sa Lekinog brda. Tribine se pune mnogo ranije nego na manje važnim utakmicama, a u publici mnogo znanih ali i neznanih lica. Predsednik Sremčice, Rade Petrović, posle duže vremena na svom uobičajenom mestu, pored njega  najstariji navijač i bivši predsednik Boža Nešić,  tu je i sveprisutni i elokventni Lokner, zatim mnogo bivših igrača koji su nosili dres i jednog i drugog kluba, mnogo navijača , ali i onih neutralnih, fudbalskih sladokusaca željnih pravog fudbala sa malih beogradskih terena, kao nekad. Utakmicu snimaju četiri kamere, kao nikad dosad. Vreme idealno za igru i teren nikad bolji. Ako ste navijač i ako volite fudbal, šta bi više mogli poželeti za jedno nedeljno popodne u svom mestu. Sremčica nastupa u standardnom sastavu: Jadranin, Stošić, Rebić, Obradović, Pavlović, Savić, Šarić, Maksimović, Šarčević, Đurić, Mladenović. Početak utakmice, prema žustrini koju ispoljavaju oba tima, obećava veliku borbu. Sremčica ima blagu nadmoćnost iz koje ne stvara šanse sve do četrnaestog minuta  kad Šarić sjajnim udarcem sa nekih dvadesetak metra pogađa prečku. Taj potez na trenutak podiže publiku na noge i budi nadu u veliku pobedu. Međutim i protivnik, ekipa Sinđelića, nije došla sa namerom da se brani. U dve izgledne prilike napadači ne uspevaju da pogode. A onda dolazi devetnaesti minut i hladan tuš za domaće navijače. Posle jedne dobro organizovane akcije preko leve strane Kolarević centrira i pronalazi svog saigrača sa brojem devet, Novićevića. Mladi napadač udara loptu glavom i šalje je u nebranjeni deo mreže, za veliku radost gostujućih igrača koju dele sa svojim navijačima uz samu ogradu terena. Primljeni gol u ovoj fazi utakmice ne bi trebalo da slomije tim koji ima pred sobom jasan cilj, ali za brigu je bilo nešto drugo. Veliko preimućstvo gostiju u skok igri i njihova fantastična transformacija iz odbrane u napad.  Posle primljenog gola, Sremčica preuzima inicijativu, ali to nisu napadi iz kojih se stvaraju šanse i za koje se može reći da gol visi u vazduhu. Ta inicijativa je samo odraz velike želje da se preokrene tok utakmice, ali se gosti znalački brane i ne dozvoljavaju da se njihov gol ozbiljnije ugrozi.  Jedan snažan udarac Šarčevića,  koji golman gostiju uz  dosta muke uspeva da odbrani je sve što smo videli do kraja prvog poluvremena. Nekoliko udaraca iz ugla za Sremčicu kao i iz auta ubačenih lopti od strane Maksimovića, nisu mogli ozbiljnije da ugroze protivnika baš zbog te nadmoći u skoku. I drugo poluvreme je počelo u jalovoj nadmoći domaćeg tima, ali nekoliko brzih kontranapada  gostiju pokazali su koliko oni mogu da budu opasni po gol Jadranina. Stekao se utisak da su gosti mnogo bliže svom drugom pogotku nego Sremčica izjednačenju, što se i potvrdilo u 75. minutu. Izveden je kroner, a igrač sa brojem šest, Milicanović, skočio je najviše i glavom sa prve stative smestio loptu u suprotan ugao za 2:0, opet za veliku radost gostiju i potvrdu nadmoći u skok igri. Nije timu Sremčice na današnjoj utakmici nedostajalo borbenosti niti želje da se pobedi, čak i posle primljenog drugog gola, ali jednostavno nije išlo, jer je, mora se priznati, protivnik danas bio bolji. Svaki centaršut je neutralisan, skoro svaki šut blokiran. Zato se pokušavalo i šutevima sa neprimerene daljine, ali i to nije pomoglo. Pokušao je trener Milić sa izmenama da preokrene tok utakmice. Tako je u 60. minutu umesto Šarčevića u igru ušao I. Petrović, Rebića je u 65. minutu zamenio Mačinković a Maksimovića Resimić u 75. minutu. Ništa nije vredelo, ostalo je 2:0 za goste. Tako je Sremčica danas propustila priliku da se po četvrti put plasira u Srpsku ligu „Beograd“. Doduše postoji i  šansa ali samo u  u domenu teorije, da Sinđelić izgubi na domaćem terenu od Zvezde iz Konatica, a Sremčica da pobedi GSP Polet – Dorćol na Dorćolu. Ali takav obrt bi zapanjio sav beogradski fudbalski narod, pa i šire. Sad već možemo i da kažemo kako Sremčica nije uspela ne zato što je izgubila od Sinđelića na domaćem terenu, već neočekivano od Kosmaja u Ralji nedelju dana ranije. Ili, podsećanja radi, zato što je jesenas iz prvih pet kola osvojila sam tri boda. Moglo bi se  navesti još nekoliko primera zašto Sremčica nije uspela da se domogne višeg ranga, ali više nema smisla gledati u prošlost i tamo tražiti opravdanje. Ostaje nada da od poslednjeg plasmana u srpsku ligu, a on se dogodio 2019. godine, pa do narednog, neće proći osamnaest godina kao što je to bilo u periodu od 2001. pa do 2019.