NE VALJA..

Nije Sremčica uspela da bar kući veže dva trijumfa i pobegne iz donje zone tabele Srpske lige, grupa Beograd. Nije uspela, a realno nije ni zaslužila. Zašto? Pa možda, u jednoj rečenici, dovoljan odgovor bude da je najbolji igrač Sremčice bio golman Aleksandar Filipovic. Iako su rano, već u 7.minutu, crveno plavi poveli posle idealnog centaršuta Perućice iz kornera i odlične reakcije glavom mladog novajlije Bogdanovica, to ipak nije bilo dovoljno za nova tri boda. Najbolji period igre tima u sastavu Filipovic,Vasić,Maksimović,Bogdanović,Stojanov,Perućica,Jovanovic,Filipovic,Kuzmanović,Djuričić i Ivelja i bio je u tih prvih 30 minuta. Mogli su tada Jovanovic , Kuzmanovic i Filipovic iz izglednih pozicija da dupliraju prednost, ali umesto toga Leštane se polako otvaralo i preuzimalo kontrolu. Sve češći su, posebno s’ početka drugog poluvremena, bili ataci opasnih napadača: Šarića, Antonijevića, Spasića, ali je Filipovic i nogama i rukama spašavao. U 75. minutu nije mogao. Prelep udarac i gol sa 17-18 metara, ako smo dobro videli “11-ice” Živanovića, doneo je realno i pravedno izjednačenje. Danas na terenu nije bilo Petrića(po rečima njegovog oca zbog viška kartona) i Ratkovića (nama razlog trenutno nepoznat). Šansu na desnom beku dobio  je prvo mladi Vasić i po skromnom mišljenju autora, a s’ obzirom da ovo nije njegovo mesto i da nije baš idealno gradjen za tu poziciju, korektno i solidno obavio posao, možda i zbog toga što mu za srčanost i angažovanost pripada čista “desetka”. Zamenio ga je opet štoper Luka Sremčević i opet i on dobrano natopio dres znojem, ali se i pošteno mučio da se “uživi” u ulogu desnog beka i pohvata brza krila gostiju. Levo je “zarobljen” bio Maksimović. I dalje se nekako nameće utisak da je kreativniji i korisniji u veznom redu. Stojanov, uz golmana, standardno naš najkonkretniji igrač. Mladi Bogdanović, eto možda najveći dobitak ove utakmice. Obeležio debi lepim golom, a nije se plašio ni lopte ni duela sa protivničkim napadačima. Uz uporan rad momak na kojeg može da se računa. Djuričić, i na ovoj utakmici kapiten, pokušavao uz Filipovića, a potom Andjelkovića, da poveže redove tima, a u dva-tri navrata interesantno stigao i da u maniru štopera otkloni opasnost ispred svog gola. Triling naših napadača, Ivelja, Kuzmanović i Jovanovic, i na ovoj utakmici “mnogo hteo, mnogo započeo”… Četiri meča bez postignutog gola je dovoljno da se stavi tačka i da od sledeceg kola svoj nesumnjivi kvalitet pretoče u konkretan učinak, a valjda će i “fortuna” malo da ih pogleda. Isto važi i za Popovića i, do sada jedinog strelca u drugom kolu, Milisavljevica. Ovim putem želimo i brz oporavak Pavlu Ivelji koji je sa popriličnim otokom i bolnom grimasom prevremeno završio jučerašnji nastup. Trener Šimičić, opšti i nepodeljen utisak, dobar, skroman, čovek, neko ko pokušava i uglavnom uspeva da ni sa jednim svojim igračem ne bude ni prek ni zamerljiv. Isto tako, strateg, taktičar, znalac fudbala. Pokazao je to u mnogo klubova, pa i u našem (setimo se samo blistavih partija u Borči, recimo, ili na staroj Karaburmi). Ono što možda treba dobrano analizirati je koliko njegove zamisli prenose u delo igrači na terenu, koliko se njegova reč i njegov stav kod njih poštuje i uvažava. Možda ću biti previše slobodan, ali ako već treba da “ginemo”, da “ginemo” sa znojem i suzama. Odavno svoju šansu čekaju Vasiljević, Arsenijević, pa što da ne i Puhalo itd.. Neki bi u tom slučaju naravno kroz utakmicu-dve mogli da shvate da nisu Bogom dani u prvih “11” pa bi i rezultat na kraju možda bio drugačiji. Odavno pričamo da sadašnji predsednik i rukovodstvo ulaže mnogo (a od prvog kola pišemo i da bi moglo da uloži u još 2 igrača koja očigledno, posebno u vezi i napadu, fale), stoga bi porazno bilo da sada kada imamo sve ispadne gore nego onda kada nismo imali ništa, osim doduše ogromnog srca i želje do neba. Sledeću utakmicu Sremčica igra na stadionu IMT-a protiv starog rivala Stepojevac Vage. Po poslednjim informacijama termin odigravanja će biti petak, 11.09. u 16 časova.

Dejan Tanić