PLAŠIMO SE SIMETRIJE – TEK Sloga-SREMČICA 2:1 (2:0)

Poštovani posetioci našeg sajta, izvinjavamo se što očekivani izveštaj sa utakmice TEK Sloga-Sremčica niste dobili odmah nakon odigrane utakmice. Izgleda da naši saradnici nisu baš voljni da pišu o utakmici kad njihov tim pretrpi poraz. Urednik je dao radni nalog jednom novinaru, on nije stigao da pošalje izveštaj, onda je nalog dat drugom novinaru, i on je takođe zakasnio. Onda je urednik morao sam da zasuče rukave, zašilji pero i pokuša da nešto kaže o drugom u nizu porazu svojih fudbalera. Ako ste se začudili ovom, na prvi pogled čudnovatom naslovu, a da i dalje ne biste lupali glavom šta je pisac navedenim rečima hteo da kaže, sledi objašnjenje. Prvih šest kola jesenjeg dela prvenstva bili su više nego neuspešni za naš tim koji je bio u formiranju. Osvojeno je samo sedam bodova od osamnaest mogućih. Posle toga je usledila briljantna serija od devet utakmica bez poraza, šest pobeda i tri nerešena rezultata. Ta sjajna serija nastavljena je i na početku prolećnog dela prvenstva, devet utakmica bez poraza, šest pobeda i tri nerešene. A onda dolazi niz od poslednjih šest utakmica koje treba da se odigraju, a Sremčica je pretrpela već dva poraza u tom poslednjem nizu od šest utakmica. Otuda taj strah da poslednjih šest utakmica ne liče na prvih šest. Da se to ne bi dogodilo, traži se junak ili junaci naših dana. Mislite li da tim koji ste gledali na poslednje dve utakmice ima snage da se transformiše ponovu u junake koje smo iz nedelje u nedelju ispraćali „sa štitom“ a samo na poslednje dve „na štitu“. Ima li snage u timu koji u poslednje dve utakmice nije stvorio iole ozbiljniju šansu da se prene i da nam ponovo vrati „izgubljeni sjaj u travi“ Pisac ovih redova je po tom pitanju veliki optimista. Videli ste kako igrači pobednićkog tima na poslednjoj utakmici celo drugo poluvreme besomučno šutiraju loptu gde stignu, plašeći se mogućeg preokreta. Videli ste da pobednik u drugom delu susreta nije više od 5-6 puta prešao centar, i da tom prilikom nije uputio ni jedan udarac ka našem golu. Tome su svakako doprinele i određene izmene koje je trener Saša Stojadinović u poluvremenu izvršio, ali one nisu bile dovoljne da bi došlo do potpunog preokreta. Ne može se igračima zameriti da se ne zalažu, da ne trče, da se plaše duela. Ne to nije njihov problem. Oni trče i više od protivnika, hrabri su i imaju dovoljno znanja da sada ne prolaze kroz krizu koja ih je snašla. A do preokreta ne može da dođe ako se igrači odreknu ili zaborave na osnovni postulat savremenog fudbala. Igrati bez lopte i imati pravo rešenje pre nego što lopta dođe do tebe. Taj postulat se u ovom timu ne poštuje. Ako naši igrači sredine terena počnu da razmišljaju tek kad im lopta dođe u noge, te se okreću na jednu ili na drugu stranu tražeći slobodnog igrača onda od brze i tečne igre nema ništa. A upravo se to događa. Događa se i da im u takvoj situaciji protivnik, videći ih onako smušene i neodlučne ukrade loptu i stvori gol šansu. A sve se to da ispraviti na jednom ili na dva treninga, treba ih samo podsetiti da treba da razmišljaju brzo i odlučno i da ponovo dođu do samopouzdanja koje se negde, izgleda, u međuvremenu zagubilo. Nema sumnje da se u ovom timu već nalaze potencijalni borci koji mogu da prekinu ovaj negativan niz i koji mogu svojim kvalitetom da osujete najavljenu simetriju sa početka ovog teksta. Već u nedelju dolazi ozbiljan protivnik, ekipa Leštana, koja je znala i prošle godine da sa našeg terena odnese u Leštane ceo plen. Nadajmo se da naši fudbaleri neće posle utakmice u Sremčici izgledati kao na slici posle utakmice u Velikim Crljenima.