POBEDA ZA NADU

Posle 11 sušnih kola, posle jedne od najcrnjih rezultatskih serija Sremčice u njenoj istoriji, konačno je ostvarena pobeda i ono što je najavljivalo odlično izdanje protiv Zvezdare desilo se, rezultiralo i kulminiralo u ranim, kišnim subotnjim satima na igralištu kraj elektrane u Velikim Crljenima. Jedno uzvišeno brdašce iznad odlično pripremljenog terena bilo je prava Meka za opet i zadivljujuće brojne navijače iz Sremčice. Bilo je tu naravno i domaćih simpatizera, ali ono što nam je nekako prvo upalo u oči jeste dijametralno suprotna atmosfera u odnosu na prethodno kolo. Umesto ratobornih pokliča, tenzije ravne igranju finala Lige šampiona danas su to bili prijateljski razgovori i prisećanja nekih prošlih vremena iz oba tabora. Takav štimung prenet je i na travnati tepih, a tome je osim muške, ali korektne igre rivala doprinelo sigurno i autoritativno sudjenje Miloša Rogana. Crveno plavi su utakmicu odigrali u sastavu A.Filipovic, Bjelanović, Vasiljević, Bogdanovic, Stojanov(kapiten), Milićević, Jovanovic(Knežević), M.Filipovic, Kuzmanovic(Šekularac), Ratković i Ivelja(Milisavljević) i prvi su pripretili golu iskusnog Grčića. Kuzmanovic bi odličnim polu lobom postigao jedan od lepših golova medjutim lopta je završila na unutrašnjoj stativi. Pritrčao je i Jovanovic, ali udarac sa pet metara zaustavlja golman domaćih. Desetak minuta kasnije skoro identična slika  i pred  golom Sremčice samo što je nama prečka bila saveznik. Nije prošlo ni 2-3 minuta drugog poluvremena kada je naš bivši igrač, a sada jedan od onih pravih primeraka navijača(voli klub, poznaje fudbal, a nikada ne vredja i ne potcenjuje protivnika) Predrag Radovanovic Peda prokomentarisao: Ovde ko da gol, taj je pobednik. Ne znamo kako ga je Ivan Jovanovic čuo, ali potrudio se posle samo par minuta da potvrdi ovu tvrdnju i zaista presudi utakmicu. To je momak atletski gradjen, a opet izuzetno brz i okretan. Obe svoje osobine iskoristio je da se izbori za poziciju da sa 10-ak metara pita Grčića gde da šutne. Odlučio  se za rezantan, snažan udarac ispod same prečke i Sremčica je od 52. minuta vodila 1:0. Naravno, usledio je jači pritisak iskusnih i odličnih igrača domaćina, ali naš dobro pozicioniran tim lako je odolevao sve do 76.minuta. Tada je Milićević dobio drugi žuti odnosno crveni karton i postalo je sve duplo teže. Par centaršuteva bili su plen golmana Filipovića ili danas kapitena Stojanova, a jedan nes(p)retno načinjen faul na ivici šesnaesterca izrodio se u najveću šansu TEK-a. Namestali su se Kaličanin i Čadikovski, namestao se i naš živi zid, ali ne dovoljno dobro. Lopta je bukvalno kroz sredinu prošla, ali Roki dobro postavljen i uspeo je nakvašenu i tešku loptu sigurno da umiri. Nedugo zatim poslednji zvižduk i razlog za slavlje zbog pobede. Pobede koja ne može da nadomesti prosuto u deset kola, ali može da bude zamajac, podstrek i pokretač nove Sremčice. Evidentan je pečat trenera Bojana Mijailovica. Nije igra sad možda toliko lepršava, nije ni da smo stvorili 20 šansi na utakmici, ali mi dadosmo 8 golova na tri utakmice i što je najvažnije počesmo da pobedjujemo. Siguran sam da niko ko voli crveno plave nema ništa protiv ovakvog scenarija. I treninzi se sada vrednuju, i nedolazak kažnjava, insistira se na disciplini i upornom stvaranju i jačanju hemije medju igračima, istim onima koji danas nisu iz raznih razloga igrali, a zapucali su da sa tribina i(li) okolnih uzvišenja bodre drugove, naravno i pre svega i onih na terenu koji su opet svojski zapeli i ovaj put nagradjeni za taj trud. Ko to ne shvati i ko igra za ovu Sremčicu tek da bi igrao i(li) zaradio neki dinar bolje je i poštenije da ode što pre. U sredu je vanredno kolo, još jedna( a koja neće biti?) utakmica kvalifikaciona, ovog puta protiv jedinog tima koji je trenutno niže od nas na tabeli. Ta pozicija GSP Polet Dorćola, predvodjenog slavnim Nebojšom “Ušketom” Vučićevićem, ne treba da zavara. Svom snagom i sa jasnim ciljem od prvog minuta možemo jedino do nove pobede koja bi već donela drugojačije misli u glavi..

Dejan T.

ReplyForward