ПОРАЗ НА СТАРТУ, ХАЈДУК – СРЕМЧИЦА 4.0 (2:0)

У првој утакмици првенства сезоне 2017/18 Сремчица је гостовала Хајдуку са Лиона где је поражена резултатом 4:0. Данас, после 24 часа од последњег судијског звиждука, можемо реалније, са мање емоција и добронамерно да направимо кратак приказ игре нашег тима. Чињеница је да су  млади фудбалери Сремчице, са просеком једва мало више од 20 година, наишли на у просеку 5-6 година искуснији тим, силно мотивисан, добро припремљен и са неколико појединаца који су играли и у савезном рангу. Тренер Ђорђе Куновац био је приморан да, што због недовољно опорављених играча што, због касне регистрације неких појачања, промеша карте и изведе тим који му сигурно није био првенствено у глави. За многе је улога Тодора Радовића на месту левог бека била  изненађење, али је после два три његова силовита продора по левој страни и успешна центаршута било јасно да он може да сасвим успешно носи ту улогу. Са друге стране, као десни бек био је Стефан Радовић, који је у првом делу утакмице био доста пасиван, касније је добио место у средини, покушао са неколико удараца из даљине ални није ишло. У средини Шестић и Вудраг нису деловали довољно синхронизовано, што због неприпремњености првог и недовољног искуства другог. Ипак је млади Вудраг у неколико ситуација успевао да крајњим напором заустави нападе гостију кад је  изгледало да ће противник бити очи у очи са нашим голманом. Голман Јевтић је био сигуран код хватања лопти које су директно упућене на гол, али се стекао утисак да није довољно активан кад су у питању центаршутеви а што је свакако последица његове недовољне спреме. Највише је шкрипало у везној линији, у тренуцима кад је требало започети акцију. Играчи са просеком испод 20 година, Елвис, Медан, Васиљевић и Николић нису успевали да се адекватно носе са искуснијим играчима противника, а стекао се утисак и да су у игру ушли са доста респекта, некако бојажљиво и наравно, видно неуиграни. Наши играчи из напада, С. Максимовић и  Д. Манојловић нису имали ни довољно употребљивих лопти а ни довољно снаге за завршницу, јер су се доста трошили помажући средњем реду. Ипак, после једног успешног продора Т. Радовића, на другој стативи се нашао Манојловић који је могао да бира да ли да распали по лопти или да тражи друго решење. Још несигуран у своју пуцачку прецизност, примирио је лопту и упутио центар шут ка свом колеги из напада. Била би то велика шанса за наш тим да С. Максимовић није грубо срушен на пет метара од гола. Био је то једанаестерац за све на стадиону осим за главног судију који је направио велику грешку а која је сигурно много утицала и на даљи ток утакмице. Био је Манојловић у још једној великој шанси на самом крају утакмице кад је избегао офсајд замку, избио сам испред домаћег голмана, али због недовољно снаге није успео да реализује највећу шансу за наш тим. Покушао је тренер Куновац да освежи екипу, уместо К. Николића ушао је М. Богосављевић који је општи утисак покварио кад  се после једне грешке ухватио за главу гледајући како противник са лоптом трчи према нашем голу, уместо Елвиса ушао је Н Гавриловић и оставио веома повољан утисак, а уместо М. Васиљевића ушао је У. Радовановић, без видљивог учинка. Општи утисак је да су голови олако примљени, да су два гола пала после грубих грешака наших играча али и да је противник имао доста простора и још неколико изгледних шанси. Сигурно је да овај тим и ова игра није нешто најбоље што Сремчица може у овом тренутку да понуди, да је потребно још доста времена да се коцкице сложе и да у наредном периоду мора да дођу боља издања нашег тима. Надамо се да овај пораз неће дестимулисати наше играче који су и са оваквом игром у првом полувремену у неколико наврата измамили аплаузе наших навијача, већ да ће им бити подстицај да наставе да раде као  и до сада, а бољи дани морају да дођу. Наши играчи морају да знају да свако од њих има право на грешку али после грешке морају да се труде да је исправе. Било је пораза са овим резултатом и у прошлој сезони, знатно болнијих, кад је Сремчица била на самом врху, сетимо се само Срема из Јакова па Будућности из Звечке, Борца из Лазаревца, било је и биће их још, јер је у питању млада екипа у формирању којој сада треба пружити пуну подршку.

Фудбал је лепа игра и због тога што ти већ за недељу дана пружа прилику за рехабилитацију и даје шансу да будеш бољи него раније. А та шанса ће бити већ у недељу кад  у Сремчицу долази екипа Милутинца из Земуна, екипа против које смо само пре три месеца на терену у Сремчици једва освојили један бод и која нас је пре месец дана победила у пријатељском сусрету у Земуну са 3:2.