POVRATAK OTPISANIH

Sremčica je pobedila odličnu ekipu Radničkog iz Obrenovca, grada koji predstavlja instituciju Srpskog fudbala. U utakmici u kojoj smo za rivale imali ljude koji su trajno ostavili trag u našem klubu, kako na terenu(Savic,Sekulić), a još više pored njega gde su stajali Saša Stojadinović, Velja Jovanović i Nikola Sabovljev nije moglo da bude drugačije nego oštro, takmičarski, ali u granicama fer-pleja. Čak ni neke sumnjive odluke glavnog sudije nisu uticale da za vreme utakmice sve ne prodje u korektnoj igri, a posle meča naravno prijateljski zagrljaji i iskrene čestitke ljudi kojima će vrata u fudbalskom klubu Sremčica zauvek ostati otvorena.Na terenu, naš tim je odigrao jednu od boljih utakmica. Lišeni pomoći dva bitna igrača, Stojanova i Dimića, znali su crveno-plavi da samo ogromnom borbom i nepogrešivom taktikom mogu do pobede. I, uradili su svako svoje. Bojan Mijailovic odlično je postavio igru, strpljivo čekajući rivala, striktno markirajući i prostor i igrače, svaku greškicu tima iz komšiluka koristili su domaći da krenu u ubitačne kontre. Iz prve dve izrodila se najpre prečka, a onda i efektan gol Nece Djurića. Mogli su kasnije i on, pa Šekularac i Ivelja da dokusure protivnika, ali je tek u 45.minutu ovaj potonji žestoko raspalio, golman Jovanić kratko odbio, a Djurić ponovo bio na mestu za 2:0. Bukvalno u prvom minutu nastavka mogao je Ivelja sve da reši, ali ni sada nije jasno kako sa 3-4 metra nije pogodio mrežu. Slična situacija ponovila se i 10-ak minuta kasnije i očekivano stigla je kazna, i to iz prekida. Maestralno je Krsta Bojić pogodio rašlje iz slobodnjaka sa 20-ak metara za 2:1.  Bilo je dosta vremena do kraja, ali opet je Ivelja preuzeo odgovornost. Nad njim je napravljen penal oko kojeg se i digla cela halabuka posle utakmice, nismo dobro videli i nećemo da sudimo, ali isto tako i kada je Filipovic skrivio penal za goste može da se polemiše da li je prvo izbio čistu loptu ili srušio napadača “crvenih”. Ivelja je iz odbitka ipak povisio na 3:1 pošto ga je Jovanić najpre pročitao, a siguran je u 95. minutu bio i gostujući fudbaler za konačnih 3:2. S’ obzirom na ostale rezultate, koji su savršeno išli na ruku, Sremčica je znatno popravila i poziciju na tabeli, ali više od toga raduje hladnokrvnost Filipovića, izvrsna forma Kilibarde, konstantno dobra i pouzdana igra dva leva beka Rebića i Vasiljevića, izuzetan napredak Bogdanovića, veliko, veliko srce, i ništa manje znanje, Rajkovića, Ilije Mladenovića i Milićevića, a onda i šlag na tortu, napadački kvartet koji sigurno sada niko u ligi ne čeka sa radošću. Ivelja i Djurić su strašni igrači, korisni, atraktivni i za publiku, ubojiti… Steva Mladenovic i Šekularac lete na sve strane, levo-desno, ljubimci su publike, bore se, još i golovi da dodju. Ima i nešto što se ne vidi toliko, a vredi neprocenjivo. Atmosfera, druženje, da se niko ne naljuti, ali u odnosu na neke ranije postave, ovi momci na dres Sremčice gledaju kao na čast, ali i zadovoljstvo. S’ kakvim žarom i energijom se proslavljaju pobede, sa kakvom tugom se i porazi preživljavaju. Poštovana verna, najbolja publiko Sremčice, imajte obzira kada i kiks neki dodje jer ovi momci nisu došli da samo “protrče”  kroz Obrenovačku. Treba ih podržati i sačuvati šta god u junu bude, a onda vratiti i dovesti još par naših momaka koji  su sada posvuda rasuti i neće biti zime za crveno-plave koji sledeće iskušenje imaju u nedelju u Batajnici gde ne sme biti opuštanja, naprotiv, moraju da daju 200 odsto mogucnosti  da bi nastavili niz i došli do više nego zlata vredne pobede.

Dejan Tanić

ReplyForward