PREOKRET ZA PAMĆENJE

Svaki bar malo iskusniji novinar 2-3 minuta pred kraj utakmice već ima u glavi neki koncept kakav će tekst sutra izneti pred čitaoce. Pokušamo li da se nadjemo u koži nekoga od njih verovatno bi pisalo da je Studentski grad preokretom uspeo da dodje do tri boda, a da je Sremčica igrala samo do prvog gola domaćih u 15. minutu, a onda stala…itd, itd. Medjutim, tada sledi budjenje “ranjenog lava”, tada  sledi 5 minuta za infarkt i 5 minuta koji su bili čast i privilegija za svakog ko je juče imao sreću da ih uživo odgleda. A, sve je počelo da bolje ne može. Pored dva gorostasna štopera, jedan od najboljih juče Lazar Kilibarda, glavom je lukavo i neodbranjivo već u 2. minutu materijalizovao korner Steve Mladenovića. Ubrzo je usledila povreda i onaj isti tim koji je bio bolji i od Mladenovca u prvom kolu(A.Filipovic,Kilibarda,Rebić,Rajkovic,Stojanov,Dimić,I.Mladenovic,M.Filipovic,Djurić,Ivelja i S.Mladenovic) je okrnjen. Da li samo zbog prevremenog izlaska Dimica ili i zbog nečeg drugog tek koncepcija crveno-plavih se načisto raspala, a nesporazum Rajkovića i golmana Filipovića za opravdano dosudjen penal i izjednačenje bio je uvod u katastrofu. 48.minut i preokret za 2:1, a onda posle samo 7 minuta i treći gol za veliku radost “Studenata”. Tračak nade vratio je (prvim) velemajstorskim golom Ugrica, ali džaba kad je, dok smo trepnuli, domaćin ponovo odgovorio za, činilo se, nedostižnih 4:2. Ne može utakmicu da dobije realno ni atmosfera u ekipi i na tribinama, ni hemija koje ima ili nema, ali mnogo smo puta od zimus ponovili: došli su neki novi momci koji osećaju i znaju šta je dres Sremčice, koji i kad prodje trening ili utakmica izadju zajedno na piće ili ručak, koji putuju zajedno i redovno se čuju putem telefona ili neke od društvenih mreža. I kada sam juče izgubio svaku pomisao da ćemo tri minuta pred kraj išta uraditi osvrnuo sam se levo i desno od sebe..

navijači Sremčice nisu gubili nadu

. Desetine navijača iz Sremčice očima punim nade gledali su ka terenu, usklici podrške ni tada nisu prestajali, a sa strane, na jednom zidu kod korner zastavice, štek ili “kop” su napravili naši igrači koji su trenutno povredjeni ili nisu u prvom planu:Cvetko Stankovic,Mihailo Tanic,Peca Živanovic,Vuk Subašić…Pomislismo,biće nešto od ovoga. Pomislismo mi, a realizovaše borci i majstori na terenu. Djurić u 88. prvo dade gol, a onda u 93. izvrsno je i centrirao, a heroj dana Petar Peca Ugrica glavom sa 7-8 metara zakucao u mrežu! Pokušaćemo ovih dana da dodjemo do snimka utakmice jer teško je u nekoliko reči opisati kakva je radost tada nastupila, a najveća tamo gde su i Petar i ostali naši sa terena potrčali: prema svojim kolegama koji su na tom zidiću “igrali” kao da su na terenu. Taj zajednički “buket”, taj zagrljaj, ta sreća što je Sremčica dala gol vredi više od svih titula sveta. Ni ovi momci, kad sve ovo jednog dana postane uspomena, ni niko od nas naredjanih oko ograde, nikada neće zaboraviti ovih pet minuta, a mi im od srca želimo da u svojim igračkim budućim karijerama dožive još mnogo ovakvih radosti, ali da kad naidju i porazi i preovlada tuga, ostanu dostojanstveni. Takvi su juče bili cele utakmice domaćini iz Studentskog grada. Igrači, klupa, publika, maksimalno fer i bez ijedne provokacije. Na tome se Sremčica zahvaljuje, a ujedno žali što je iz jedne ovako veličanstvene i korektne utakmice na kraju došlo do nesporazuma dva mlada igrača, našeg Kilibarde i Drndarevića. Obojica su, od strane odličnog sudije Uroša Živkovića, adekvatno sankcionisana, a sigurni smo da će kad se malo ohlade glave ova dva momka sve izgladiti i nastaviti sa dobrim odnosima. Na kraju, nećemo da ostanemo dužni i da ne pomenemo Milićevića,Šekularca i Mišu Vasiljevića koji su, uz već pomenutog Ugricu, sa klupe dobili šansu da budu akteri ovakve utakmice, a naravno na hrabrosti, na odvažnosti i na veri do poslednje sekunde, kapa dole i našim trenerima – Aci Miliću i Bojanu Mijailoviću. Sada moramo dalje jer već u sredu je novo iskušenje, vanredno kolo i susret protiv Radničkog(NB).

Dejan Tanić