RAKINA BARA PONOVO RADI

Poslednjih godina prolazio sam pored Rakine bare putem za groblje kao pored razorenog vodenog hrama svog detinjstva.  Ne zna se zbog čega sam više padao u očaj, zbog vode koja je nestala, zbog drugova kojih više nema a sa kojima sam provodio leta pored te modro-zelene  vode ili zbog nemoći da učinim nešto što bi vratilo nadu da ću još jednom da vidim to, za mene čarobno parče vode, u kome se kao na slikama nekog slikara – impresioniste ogleda sjajno nebo iznad Sremčice. Onda počeše iz dana u dan  da se okupljanu   neki dečaci tamo kraj one stoletne vrbe  pored koje teče, na putu ka Bari, onaj potočić  sa česmice. Nisam bio toliko lenj da se ne zaustavim i da ih ne upitam za razlog te svakidašnje pojave kraj  krhotina naše Bare. Želimo da obnovimo jedino prirodno jezero u okolini Beograda. Na zdravlje momci! Znate li vi čega ste se uhvatili? Pitaju me za savet kako bi to trebalo da se izvede i ja kao retko kad u životu zažalih što nisam od te struke koja bi dala nepogrešive smernice da ih na najjednostavniji i najbrži način dovede do cilja. Imali su i oni neki svoj plan i neki instikt koji ih je vodio. Najpre su pokosili rogoz, a posle je došla mašina da ga iskoreni, a  zatim i da kopa. Radilo se udarnički, poput davno zaboravljenih akcijaša. Pojaviše se ogromna brda iskopane zemlje. Šta sa njom? Nađoše i za to rešenje, ne najbolje, ali u finansijskoj oskudici, najcelishodnije. Rasporediše  zemlju po obodu barskog korita, utabaše je i napraviše lepu stazu koju žele još da zaseju travom. A onda ponovo navratiše potok sa česmice  da se kao i pre mnogo godina uliva u Baru a ne u rupu koja se iznenada pojavila, pre mnogo godina, u  prvoj bašti do Bare, koja je nekad pripadala porodici pisca ovih redova. I tako Bara poče da se puni čistom izvorskom vodom, kao nekad.

Prolazio sam istim putem kraj Bare i Prvog maja ove godine i ono što sam ugledao ličilo je na nešto što kad vidite morate da dobro protrljate oči, jer niste u stanju da sa sigurnošću odredite da li je u pitanju san ili java. Video sam ponovo kupače u Bari. Bože mili, nije valjda u pitanju fatamorgana. Znate kako se ona javlja u pustinji. Treba da ste mnogo, mnogo žedni, skoro pa na umoru. Nisam bio žedan a ni blizu nekog umora. Slika kupača na Bari bio sam željan još tamo od kraja sedamdesetih godina. Protrljao sam oči, nije bio san. Svratio sam po pozivu i  bio počašćen sa dva piva. Onda sam čuo i kreket žaba. Ljudi i žene oko mene nisu znali koliko  mi je to značilo, a ja sam se trudio da sakrijem oči koje su u tom trenutku zasuzile.