REMI (NE)ZADOVOLJSTVA

Ako vodiš na nekoj utakmici 2:0 pa protivnik stigne i izjednači na 2:2 onda logično budeš nezadovoljan, ali ako na bilo koji način budeš učesnik utakmice u Cvetovcu,bilo kao igrač ili navijač,onda na kraju budeš itekako zadovoljan. Turbina pojačana dvojicom-trojicom fudbalera u odnosu na jesen kada je (i) u Sremčici bilo 2:2 i silno motivisana i naši momci u sastavu Brkovic, Gudovic, Ristivojevic, Brkic, Miloševic, M.Savic, Sekulić, Radovic, Perućica, Jeremić i Mladenovic odigrali su u prvih pola sata pravu uspavanku koju je prekinuo Mladenovic takozvanom “žabicom” u 32.minutu. Precizan šut sa 25 metara i 0:1 pa opet poprilično neinteresantno do isteka poluvremena. U drugom, zato, (skoro) sve što fudbal može da pruži. Tandem je proradio po ko zna koji put već u 50.minutu. Beg Steve Mladenovića po desnoj strani spremno je dočekao Luka Sekulić.Sa 15-16 metara gadja i pogadja levi ugao golmana “Turbosa” za 0:2. Da li je gotovo? Nije. Ne predaju se domaći i posle jednog naizgled bezopasnog centaršuta i prve od dve sumnjive situacije lopta,sa ili bez kontakta sa domaćim napadačem,ispada Brkovicu iz ruku,pa Iliću nije bilo teško da je ugura za 1:2. Ni 5 minuta nije prošlo kada je mladi golman imao priliku da se iskupi. Silovit udarac iskusnog Beljića sa 12 metara bravuroznom paradom izbio je u korner.Ataci nisu prestajali ni na terenu,ali,na žalost,ni oko njega. Pet-šest ljudi,neki čak i sa obeležjima “organizatora utakmice” bukvalno su jurili oko terena izgovarajuči psovke i uvrede najgore moguće vrste bez ikakvog razloga. “Majmune”, “J.jaro”, “da Bog da ti se creva vukla po magistrali” neke su od desetine puta ponavljanih povika.Igrači na terenu,u odnosu na ovo,korektni poprilično,ne daj Bože da su još i oni bukvalno prihvatali savete “tuci”, “udri” i ostalo,ko zna dokle bi se došlo. Ovako igračkim znanjem “rezervista” Fogl lepim polu lob udarcem u 75.-om poravnava. Od tada fudbalska poslastica. “Sevale” su akcije i šanse na obe strane. Najiskusniji na terenu,braća Beljić sa jedne i “Džeri” Jeremic sa druge strane,prednjačili. I kada se zbog dva-tri maestralna prodora i šuta Jeremića,kada je golman domaćih vadio iz rakiji,činilo da smo bliži pobedi, u zaustavnom vremenu poslednji bitan i sporan momenat. Poigravanje gde mu mesto nije iskoristio je napadač Turbine,ukrao loptu i stuštio se ka Brkoviću. Na svega 7-8 metara od gola pao je,iz tabora domaćih tvrde,srušen i povučen od naših igrača. Ako jeste-pogrešna procena sudije,ako nije svaka mu čast kako je pročitao teatralnost ofanzivna. Pisac ovih redova neće da sudi jer još nije video snimak koji,hvala Bogu,postoji. Hvala Bogu i zbog tog “penala” i zbog svega što se dešavalo posle toga. Besomučno vredjanje začinjeno pljuvanjem,gurkanjem potrajalo je nekoliko minuta. Nećemo o tome više,a po na terenu prikazanom,ruku na srce,remi je najpravedniji ishod. U njemu Brkovic pogrešio pa se iskupio,do kraka utakmice hrabro ostao na terenu vidno se držeći za desnu šaku.Gudovic zaista svoj deo terena ne da nikome,zaista smo nekako najsigurniji kad je na njegovoj strani. U ofanzivu se upuštao mnogo manje nego vrlo dobri kolega sa druge strane Ristivojevic,na žalost bez konkretnog efekta. Brkić odličan,iako najčešća meta domaćih “navijača”,nijednom pogrešio,nijednom se uplašio. Konstantno podizanje forme potvrdio je i drugi štoper Miloševic. Iz svih teških duela i bitki izašao kao pobednik. M.Savic manje u dodiru sa loptom nego inače,doprinos na sredini uprkos tome,skoro nezamenjiv. Teško bez njega,a još teže bez Sekulića i Mladenovica. I juče su “harali”,dali konkretan učinak i,u nedostatku klasične “devetke”,svoj otežani posao perfektno odradili. Jeremic,već rečeno,onda kada su Sekula i Steva zamenjeni dobrim i hrabrim Medanom i definitivno oporavljenim Mišom Vasiljevićem,preuzeo konce u svoje ruke.Bio u zadnjih 15 minuta i vezista i napadač,šteta što nije krunisao golom. Dva naša igrača,Perućica i kapiten Radović,igrali na svojim”neprirodnim” pozicijama,što nije nimalo lako,možda sa tribina to nije delovalo atraktivno,ali oni su ono što je trener Stojadinović od njih zahtevao,odradili besprekorno. Tako je u smiraj velikog praznika spuštena zavesa na dešavanja na impresivnom fudbalskom zdanju u Cvetovcu. Imaju za čim da žale svi koji nisu bili ove subote tamo,a  za sam kraj,nećete zameriti,na jednom ličnom utisku i opasci autora. Posebno mi je drago što uprkos raseljenju celog mesta Turbina,kao pravi gigant nižerazrednog i šire našeg fudbala,nije izgubila ni publiku ni “domaći teren”. Za ceniti je i takvu vernost i takav trud,samo bi bilo još lepše i za još veće poštovanje kad bi se u tom navijanju i bodrenju ubuduće našla prava mera. S’ najlepšim željama sportskim prijateljima iz Vreoca,našim igračima,trenerima,navijačima i svim ljudima dobre volje srećan praznik i Hristos Voskrese.

Dejan Tanić