„САН“ СВЕ ДАЉИ, СРЕМЧИЦА – НАПРЕДАК 2:2 (0:1)

Таворење у доњем делу табеле из кола у коло није оно што се очекује од клуба какав је Сремчица. Губитак бодова на страни и освајање тек по неког бода код куће чини да сан о Српској лиги буде све даљи. Данас је Сремчица у зауставном времену имала вођство против лидера на табели, екипе Напредка из Медошеваца од 2:1, али није успела да сачува ту тешком муком стечену предност. Примила је други гол и више него наивно. Кад видите да на другој стативи стоје два противничка играча потпуно сами и просто се гурају ко ће да убаци лопту у празну мрежу, онда је јасно да испред себе имате екипу која, најблаже речено, има проблем са концентрацијом.  А кад једна екипа није у стању да сачува ту предност онда је сасвим извесно да ту нешто не штима. Напредак из Медошевца, једна озбиљна екипа која је била хит пролећног дела првенства, наставила је и у јесењем делу у истом ритму и избила је на прво место на табели. У првом полувремену гости су такорећи из аута створили шансу и повели са 1:0. Пре тога је Сремчица погодила пречку и имала још једну велику шансу, кад је Миланко Р. идеално послужио Стеву М. али је његов ударац главом био сувише слаб да би се савладао одлични голман гостију. Оно што није реализовано у другом делу утакмице од стране нападача Сремчице просто је за рубрику „веровали или не“. Навијачи Сремчице су се од тешке муке почели и смејати. Ипак, и поред лоше игре у првом полувремену кад се играло без игре, у другом делу Сремчица је постала много озбиљнији противник а чини се као да тога њени играчи нису били свесни. Уместо да сталним и одлучним јуришима сломе грогираног противника, играчи Сремчице су били суздржани и оптерећени неким имагинарним страхом, страхом од чега? И у таквом психичком стању створено је неколико изгледних прилика које нису реализоване. Стеван М. излази сам испред голмана и из идеалне позиције туче право у голмана. Лука С. на два метра од гола само окрзне лопту главом уместо да је закуца у мрежу. Кад после свега дође и изједначујући гол, као плод напада са леве стране и кад се најзад Лука С. нађе на правом месту, апетити порасту и очекујете потпуни преокрет, јер за то постоје сви услови. Противник ретко успева да пређе центар а често превијање гостујућих играча по терену сведочи да је њихово самопоуздање добро пољуљано и да би они били најсрећнији кад би се утакмица одмах завршила. Домаћи фудбалери постају већ свесни да имају велику шансу за преокрет и тако се и понашају. После једне акције пред голом гостију, противнички играч отклања опасност за гол тако што лопту скреће руком а судија,који је био на лицу места, то санкционише у складу са правилима фудбалске игре. Најстрожу казну изводи најбољи појединац у домаћој екипи, Стефан Р. Његов, не баш јак, ударац по земљи голман гостију успева да одбрани, али Стефан ипак постиже гол захваљујући свом карактеру, да се никад не предаје. Наиме, после ударца он наставља да се креће и одбијену лопту из другог пута успева да убаци у мрежу. Био је то тренутак славља за домаће навијаче, тренутак који чини да праштате својим играчима све промашаје и све грешке које су вас до тада коштале много мука и живаца. У том тренутку главни судија показује да је продужио утакмицу за још осам минута, због већ раније опстуркције игре од стране противничких играча. И готово већ у следећем нападу гости успевају да изједначе. После велике грешке главног и помоћног судије, који не виде да је гостујући играч ударио лопту руком и кад су сви очекивали да се досуди слободан ударац за домаће, лопта долази на десну страну одакле је гостујући играч убације у казнени простор. Испред празног гола налазе се два гостујућа играча и као на тренингу кад се игра на мале голиће, један од њих убацује лопту у празну мрежу. То је тренутак кад са пуно зависти гледате гостујуће навијаче како се радују и кад помислите да сте и ви били у истој ситуацији само пре пар минута, а да сте сад већ дубоко разочарани и потиштени. И ето, то вам је фудбал.