ŠARIĆ 4 U METU

Sremčica-Crvena Zvezda MML 4:3 (3:1)

SREMČICA: Jadranin, Stošić, Pavlović,Rebić, Resimić, Mladenović I., Šarčević, Milosavljević, Đurić, Šarić, Mladenović S. REZERVE: Marković, Stanković, Radenković (ušao u 88), Jevtić ( ušao u 74.), Kovačević (ušao u 88), Maksimović (ušao u 64.), Savić (ušao u 64.)

Gornji naslov zvuči kao neki izveštaj sa vojničkog gađanja, kad od pet metaka strelac četiri puta pogodi u metu. Za manji podvig u sportu postoji izraz het-trik, kad igrač tri puta za redom napravi pravi potez. U fudbalu to znači da je postigao tri gola zaredom na jednoj utakmici. Za još veći podvig, za četiri gola, čak i ne postoji izraz, jer je redak i statistički skoro nevidljiv, pa nije bilo ni potrebe izmišljati izraz za takvu pojavu. Nikad nisam bio golman i što bi se reklo, ne razumem se u golmane. Nisam bio u njihovoj koži i ne znam kako razmišljaju. Kako gledaju na igrače koji im na jednoj utakmici zaredom daju tri i više golova. Da li upamte lik tog igrača pa ga posle sanjaju, zaziru li od ponovnog susreta sa istim ili im je svejedno ko im i koliko puta buši mrežu. Bilo bi interesantno napraviti jedan intervju sa nekim od golmana, tipičnim predstavnikom svoje fele. Na kraju mogao bi to da bude i vrlo dobri golman C. Zvezde iz MML Andrija Nikolić.

Da na stadionu Sremčice vlada još uvek jedan adet koga se pisac ovih redova seća iz dečačkih dana, da nije isčezao delom zbog administrativnih prepeka a delom zbog manjka fudbalske strasti, publika bi posle jučerašnje utakmice uletela u igralište i Šarića bi na ramenima odnela do svlačionice. Jer, dugo na našem igralištu nismo videli sličan podvig, da jedan igrač postigne sva četiri gola za svoju ekipu. Nešto poput fudbalskog Ramba, zar ne. Ili što bi se reklo, desetka je desetka. Dobro nije on mogao sve sam. Imao je i pomagače u liku Steve Mladenovića i Nedeljka Đurića.

A teren u Sremčici kao da je predodređen za prave fudbalske drame, a ako nema prave drame onda se odigra bar neka dramica. Tako je bilo i juče. Posle laganog i ubedljivog vođstva od 3:0 Sremčica je na kraju prvog poluvremena popustila i dozvolila protivniku da pomisli da možda i nije sve izgubljeno. Dakle rezultat na poluvremenu je glasio 3:1. Jedan od aktera mnogih mečeva na ovom terenu, a posle i gledalac još većeg broja, Zdravko T. reče proročki u prolazu. Ako Sremčica ne postigne još jedan gol, neće pobediti. Tačno bi i bilo tako da na scenu opet nije stupio Miloš Šarić u 70. minutu. Bila je to i najlepša akcija na utakmici. Lopta bačena iz auta na pet metara od gola preletela je štopera gostiju, stigla do Đurića a on idealno poslužio „glavnog“. Ovaj je desnim unutrašnjim felšom smestio loptu u same raklje. To je bio onaj pobedonosni bez kojeg bi se ostvarilo proročanstvo izrečeno na poluvremenu. Rekli smo već da je na utakmici bilo dramice ali ne i drame. Glavni razlog da dramica ne pređe u pravu dramu je fantastična odbrana golmana Jadranina kad je kod rezultata 3:2, u trenucima kad su gosti prosto opsedali gol Sremčice, odbranio udarac protivničkog igrača sa nepuna dva tri metra.

Šta reći posle svega. Ponoviti ono što se već zna, da Sremčica lako daje, ali bogami i lako prima golove. Nemanja Đurić juče nije imao svoj dan. Da je i on iskoristio neku od svojih šansi rezultat bi bio mnogo ubedljiviji. Ilija Mladenović je pored poslovične borbenosti juče pokušao da iz slobodnog udaraca sa svoje polovine terena, primetivši da goman gostiju stoji daleko od gol linije, postigne spektakularan gol. Lucidan potez ali nedovoljno precizan. Kod svih igrača, naročito u početku utakmice se videla želja i odlučnost da se i na domaćem terenu ostvari prva pobeda u ovoj sezoni. Uspelo se u tome, ali uz neobjašnjivo velike oscilacije u igri, od briljantnih poteza do velike smušenosti. Da li je to neminovni proces stvaranja jednog moćnog tima pokazaće vreme i naredne utakmice. Sremčica je vezala dve pobede, ako bi uspela da ostvari i treću na terenu fenjeraša iz Batajnice, bio bi to pravi smer ka vrhu tabele. Nadamo se da neće opet negde zalutati.