SJAJAN USPEH NA LEVOJ OBALI DUNAVA, BSK BORČA-SREMČICA 1:2 (1:0)

Bila je to utakmica posle koje  bi i pokojni Mladen Delić opet uzviknuo „Pa ljudi je li je to moguće“? A fudbal, ta „najlepša sporedna stvar na svetu“ opet čini čuda. Malo je stvari na ovom našem svetu koje mogu toliko da budu nepredvidive i da toliko utiču na raspoloženje ljudskog roda. Biće da i ovu igru nije izmilsio smrtnik a ako jeste, sigurno je imao veliku pomoć od neke više sile. A sve je pošlo nekim uobičajenim tokom. Spremamo se na utakmicu po nekom šablonu, dogovaramo se  oko prevoza , pitamo se sa koliko će razlike Sremčica danas da izgubi, mislimo, ako bude manje od 3-4 biće uspeh. A i šta da ti padne drugo na pamet posle bledih igara Sremčice u poslednja četiri kola. Ubeđeni smo da i naš trener Ivica Milićević i njegovi igrači razmišljaju slično. Jer pred njima se isprečio hladni i mutni Dunav, a na terenu širom zemlje poznati BSK iz Borče, dugogodišnji član Prve i Super lige Srbije. Ala smo se prevarili! Već na početku utakmice gledamo a ne vidimo onaj tim od prošle nedelje. Ovi momci prave neke smislene akcije, mirni su a borbeni, uklizavaju. Na protivnika se zaleću kao osice, po njih trojica-četvorica. Može da bude manje od onog broja sa početka teksta. Peti minut, jedna lopta u visokom luku dolazi sa desne strane u naš šesnaesterac, protivnik je vraća na pet metara i tu nastaje karambol. Stativa, noga, glava, ne zna se čije su glave i čije noge. Epilog. Lopta u mreži Sremčice. Doviđenja nado, zar si tako rano morala da umreš. Ali utakmica se nastavlja i Sremčica  opet igra neku svoju igru, ne baš sigurnu i tačnu, ali borbenu i što je najvažnije drži protivnika dalje od gola. U tom periodu dolazi i prva šansa za goste. M. Vasiljević se izborio za poziciju da uputi jedan veoma dobar centaršut na nekih  šest – sedam metara od gola Borče. I. Jovanović zahvata loptu glavom u skoku ali lopta udarena nedovoljnom snagom prolazi pored stative. Malo zatim S. Mladenović uleće u kazneni prostor domaćina, golman mu poleće u susret ali nije dovoljno brz da pokupi loptu. Mladenović izmiče loptu ali i biva zakačen po nozi tek toliko da izgubi korak i da loptu stigne tek na korner liniji. Iz mrtvog ugla se teško daju golovi što je on i pokazao.  A da je pao kao što je bio rezon, sudija bi morao da pokaže na belu tačku. Kao što u boks meču dobar takmičar pronađe slabu tačku protivnika, a onda stalno igra na tu kartu, tako je izgleda i Sremčica u ovom uvodnom delu zapazila sve slabosti protivnika što je budilo nadu da ovaj izlet preko Dunava može da ima i lepu stranu. Bilo je još nekih polušansi na obe strane, malo više za Sremčicu, ali rezultat do kraja poluvremena se nije menjao. Domaćin je vodio sa 1:0. Pre nego što je sudija dao znak da je prvo poluvreme završeno, čuli smo domaće navijače kako traže od svojih igrača da igraju i nije im bilo jasno šta se to sa njima događa. Čudan zahtev a imaš pozitivan rezultat. Publika kao da ima šesto čulo.

Drugo poluvreme donosi još veću borbenost. Trener Šimičić izvodi istu postavu i u drugom poluvremenu. Znači da je bio zadovoljan igrom svojih igrača kao što i gostujući navijači nisu bili nezadovoljni. Sreću im je kvario samo taj jedan gol u mreži. Sremčica nastavlja da igra kao i u prvom delu i da svojim presingom i borbenošću zbunjuje protivnika. I zaista, često se na licima domaćih igrača mogao pročitati izraz iznenađenja. Kao da im je na usnama lebdelo pitanje, pa šta vam je ?. A onda dolazi trenutak koji prelama utakmicu, 63. minut. Jednu visoku loptu iz dubine na grudi prima S. Jeremić. Njegovom čuvaru nije ostavio ni najmanju šansu da do lopte dođe bez faula. Sudija  je dosudio slobodan udarac a Jeremić manirom iskusnog ali i prepredenog borca odmah šalje loptu na levu stranu do Mladenovića. Učinilo se da je sudija imao nameru da prekine tu akciju ali kad je ukapirao da za to nije imao razloga pustio je da   se igra nastavi. A Mladenović može da centrira i iz negativnog ugla, kad vam se čini da za to nema baš nikakve šanse, a to su pomislili i odbrambeni igrači domaćina. Tako nije mislio i Luka Sekulić, uleteo je u pravom trenutku na pravo mesto i Mladenovićev centaršut pretvorio u pravi pravcati gol, 1:1. Odmah se nametnulo pitanje, zar zaista Sremčica može do boda? Usledila je još jedan akcija Sremčice preko Steve Mladnovića, njegov centar šut na drugoj stativi sačekao je Luka S. ali je za malo bio kratak, uspeo je loptu da udari vrhom temena ali nedovoljno da je pošalje u mrežu. Zatim sledi bolja igra domaćih igrača. Pokušavaju da postignu vodeći gol, ali se i Sremčica uspešno brani. Ipak u jednom trenutku gostujuće navijače obuzeo je strah, najveći na utakmici, a domaće velika nada. Naime, desni napadač je uleteo u kazneni prostor gostiju i krenuo sa loptom u nogama  prema golu a da na tom putu nije bilo druge  prepreke osim Brkovića, koji je krenuo u susret nepoželjnom gostu. I kad su svi pomislili da je gol jedna objektivna i neizbežna stvarnost, kad je igrač mogao da pita golmana u koji ugao da ti šutnem loptu, čovek je hteo da bude nesebičan i da loptu doda do svog igrača za koga je smatrao da je u boljem položaju. Ta loša procena protivnika, to je Sremčicu spaslo. Bila je to najveća šansa  koju je domaćin stvorio ali i najveća na utakmici, a kad se tako nešto ne realizuje, to navijači već stotinu godina unazad tvrde, sledi kazna. A da bi kazna stigla morao je trener Šimičić pre toga da povuče još jedan potez. Umesto već premorenog I. Jovanovića u igru je uveo  L. Milisavljevića. Luka M. se istakao na prijateljskoj utakmici protiv Radničkog  u  sredu u Sremčici. Očekivalo se da on svojom borbenošću pomogne timu da sačuva trenutni rezultat i jedan bod za koji se smatralo da je veći i od mosta na Dunavu. Ali Luka nije mislio baš tako. Njegove ambicije su bile veće od onih koje su gajili njegovi navijači. U jednom trenutku kad je domaće igrače već počeo da obuzima osećaj očaja, dobio je dobru loptu od Jeremića. Uspeo je da izdrži jedan start protivničkog igrača a onda i da izmakne loptu domaćem štoperu, i gle čuda, put prema golu bio je otvoren. Momak je osetio svoju šansu i jurnuo je u trku koju će još mnogo puta premotavati u svojoj glavi. Golman je pokušao da spreči najgore, ali je lopta pronašla svoj put do mreže. Delirijum među gostima, na pragu je nešto neviđeno, nešto što niko nije očekivao, jedna od najvećih pobeda Sremčice u istoriji, pobeda nad jednim bivšim članom najelitnijeg takmičenja u zemlji. Nemoguće!!!

Deo navijača Sremčice na poluvremenu utakmice sa BSK Borča. Nada ih nije napuštala jer je Sremčica u prvom delu pokazala da može uspešno da se nosi sa protivnikom

Brković je bio na visini pobede, često u sendviču između protivničkih igrača, skinuo je nekoliko opasnih centarštuteva kad je to bilo najpotrebnije. Antić Aleksa, u prvom delu utakmice dobar, u drugom slab. Delovao je baš umorno. Miloš Vasiljević, stabilan i čvrst, sposoban i da dobro centrira i da spreči protivnika u tome. Aleksandar Milićević na drugoj utakmici pokazuje bolju formu nego u prvoj. Uplašili smo se da je povređen ali je izdržao do kraja. Brkić Uroš je bio sjajan skakač, ali je  ponekad delovao umorno. On i Milićević su dobar tandem, a njegova ubacivanja iz auta su kao korneri. Perućica i Medan su pravo otkrovenje. Vodili su tešku borbu na sredini terena sa jakim protivnicima ali su uglavnom izlazili kao pobednici. Ovo im je najbolje izdanje u ovoj godini. Luka Sekulić na većem terenu kakav je bio ovaj u Borči deluje baš moćno ali i veoma odgovorno. Mnogo je pretrčao uspešno demonstrirajući igru u oba smera. Slaviša Jeremić je mozak ovog tima. Sa  njim u igri, kad je spreman, tim ima drugu dimenziju. Da je Ivan Jovanović realizovao samo jednu trećinu šansi u kojima se nalazio u dosadašnjim utakmicama, vrata Sremčice bi već obijali mnogi menadžeri. I danas je bio u šansama, ali njegovo vreme tek dolazi. Stevi Mladenoviću nije lako da prati protivnika kad krene u napad, ali nije ni protivniku kad Steva ima loptu u nogama. Bez njegovih centaršuteva teško padaju golovi.

U igru su još ulazili Branko Lazić i Miljan Savić, ali nisu imali vremena da više učestvuju u igri. Klupu su još grejali Aleksandar Filipović, Ristivojević Uroš, Mrđenović Dušan i Sremčević Luka. Društvo im je pravio i predstavnik kluba na ovoj utakmici Veljko Jovanović.