SLOGA OPSTANAK GRADI

Leštane – Sremčica 1:1 (1:0)

U utakmici koja ni u kom slučaju nije bila poželjna za Sremčicu u ovom momentu, naši igrači uspeli su da se izdignu iznad svih problema i hrabrom, odgovornom i požrtvovanom igrom dodju do boda, a uz malo sreće mogli su i do sva tri. Posle teškog poraza u sredu “namestilo” se gostovanje ekipi koja je imala prolećni bilans”tri od tri”. Plus vreme koje je za sve samo za fudbal nije, i shodno tome teren, koji u najmanju ruku nije dozvoljavao demonstriranje fudbalskih veština. Na kraju, ili na početku, i personalni problemi. Dimić povredjen, Kilibarda i golman Filipovic “pocrveneli”.  Prva dilema: ko će na gol? Radičevic ili Tanić, trećeg nema. Direktni konkurenti… ili to samo sa strane tako može da izgleda. Uhvatismo veče pred utakmicu razgovor: ako ti budeš branio dajem ti moje rukavice, eee, a ako budeš ipak ti, onda ću ja tebi dati…  tada smo već znali da u Leštanima ne možemo da izgubimo. Drugi, još bolji, primer zašto treba podržavati ove momke i verovati u njih: kada je Šekularac u 90.-om lobovao golmana domaćih i lopta činilo se išla u gol, za tili čas, cela naša klupa bila je kod korner zastavice da se eventualno raduje. U čudu su ih gledali četvrti sudija, delegat i ostali prisutni. Niko im ipak ništa nije zamerio. Zbog ovakvih stvari se utakmica dobija, rezultat preokreće, (samo)pouzdanje ekipe raste… A, ekipa danas je bila: Radičevic,Rajkovic,Rebić,Bogdanović,Stojanov,Milićević,Arsenijević,I.Mladenovic,Djurić,Ivelja i S.Mladenovic. Celu utakmicu više smo držali loptu, izveli više kornera, šutirali  mnogo češće na gol, a domaći su se  orijentisali na kontranapade.. I, prvi im je “upalio”. Loše postavljenu ofsajd-zamku iskoristio je brzonogi Šarić i rutinski već u 8.minutu plasirao je loptu u našu mrežu. Do kraja poluvremena nije se menjao rezultat iako je Stojanov posle kornera u svom stilu zahvatio loptu glavom, ali zamalo bio neprecizan. Ulazak Ugrice odmah na početku drugog dela(nešto kasnije i Šekularca,Dimića i Vasiljevića) prenuli su ekipu. Pomenuti Ugrica dva puta, onda Djurić, pa Šekularac bili su dekoncetrisani u odsudnim momentima ili je golman Markovic odlično intervenisao. Konačno, i zasluženo, pogodio je iz okreta, poluvolejom, Pavle Ivelja u 83.minutu: 1:1!Pitali smo se, hoćemo li izdržati još 10–ak minuta da sačuvamo bod.. A, onda smo posle tih 10-ak minuta gorko zažalili što ne osvojismo sva tri. Šekularac je najpre već savladao domaćeg golmana, majstorski ga lobovao, lopta imala putanju prema golu, a onda ipak za koji milimetar skrajnula negde uz stativu. Ubrzo posle toga “jedan na jedan”, centarfor Djuric i golman Markovic… uspešniji ovaj drugi. Hrabrim ulaskom u šut sprečio je siguran gol. U bukvalno zadnjem sekundu slobodan udarac Steve Mladenovića “iz njegove pozicije”, ali iskusni centarhalf Resimić glavom je otklonio opasnost.. Ostalo je nerešeno i povratak na klupu šefa Bojana Mijailovića može se okarakterisati kao uspešan. Zadovoljni vidjenim bili su i navijači koji su “preko ograde”, u velikom broju, bodrili svoje ljubimce. Domaćini su igrali korektno, rukovodstvo Leštanaca gostoprimljivo, i hvala im na tome. Mladi sudija Milenkovic, uz neke sitnije i po rezultat nebitne nesigurnosti, sasvim dobro, i bez “navlačenja” na bilo čiju stranu, obavio je svoj posao. Pojedinačno, u najkraćem, u prvoj ligaškoj utakmici na golu Radičevic siguran i dobar, za ono posla što ga je danas imao. Rajkovic hrabar, jak, vrlo dobro se snašao na beku. Rebićeva,po našem mišljenju, najbolja partija otkad je u klubu, a Bogdanovic i Stojanov bsš odlični. Kupili su i čistili i nogom i glavom, otklanjali sve potencijalne pokušaje domaćih i ako za kapitena Stojanova to nije ništa novo, mladi Bogdanovic je pokazao koliko vredi polusezona iskustva u ovakvoj ligi. Milićević, Ilija Mladenovic i Arsenijević pretrčali su “čuda”. Uz pomoć Ivelje dobili tešku bitku na sredini terena, a ovaj potonji začinio sve zlata vrednim golom onda kad samo najbolji mogu da se izdignu. Djurić je u odličnoj formi, čak i u onoj očajnoj utakmici protiv Radničkog jedini koji je “igrao”, neverovatno pokretljiv, koristan i kvalitetan igrač. Steva, koga publika najčešće “proziva” i čiji je ljubimac, je kao “u zatvoru”. Čuvaju ga po dvojica, trojica, udvajaju, a kad nekako i uspe da se “oslobodi” ne gine mu brzi faul ili “rušenje”.    Ipak, sigurni smo, tek slede njegove najbolje partije i majstorije koje su ga trajno uselile u srca fanova crveno-plavih. Ugrica je majstor, čovek koji fudbal ima u malom prstu i koga samo treba pustiti da igra što više, iako mu i uloga “džokera”, izgleda, leži bolje nego ikome. Šekularac je danas bio pravi, “lomio” i sa jedne i sa druge strane, šteta što ne dade onaj gol. Za Dimića već napisasmo onomad, ekipa sa njim i bez njega je nebo i zemlja. Mnogo ozbiljan i vredan igrač, pojačanje po meri. Miša Vasiljević, legenda kluba, ušao kad je najkritičnije bilo, stoički, po običaju, izdržao iskušenja i zasluženo učestvovao u mini slavlju na kraju. Opuštanja nema, daleko smo još i od opstanka i od “mirne luke”, mora da se radi još jače, da se redovi još više zbiju jer čekaju nas odlučujuće bitke u prvenstvu i u kupu,a prva je protiv Stepojevac Vage u nedelju, 28.03., verovatno na terenima FSB na Adi.

Dejan Tanić