SREĆO, GDE SI?

(Ili, kako su se slizali lopta i prečka protivničkog gola )

Retko se desi, baš retko, da po osvojenom bodu na gostujućem terenu igrači i navijači onoliko ostanu razočarani, očajni, pa i besni, kao što je u petak bio slučaj sa svima kojima je crveno-plava boja na srcu. U stvari, sve se juče, kao na nekom tasu vage, moglo podeliti na dve strane, pozitivnu i negativnu. Pozitivnoj pripada to što je tim u sastavu A.Filipovic, Vasiljević, Ratković, Petrić(Vasić), Stojanov, Bogdanovic(Kilibarda), Jovanovic, M.Filipovic(Milisavljevic), Kuzmanovic, Djuričić i Popovic odigrao kao retko koji tim Sremčice u skorijoj, a i daljoj prošlosti na nekom od gostovanja! Brojali smo 4 ili 5 prečki, a nismo stigli ni da popišemo sve situacije i šanse koje se odavno u žargonu nazivaju stopostotnim. Sa mnogo većim žarom, žustrinom, željom nego u prva 4 kola ušli su naši u meč. Sevalo je od početka sa svih strana, a prvo poluvreme bukvalno je ličilo na viktoriju. Mašili su redom svi iz napadačkog kvinteta, a jedino se Kuzmanovicu posrećilo da u 31.minutu prosledi loptu sa 7-8 metara u mrežu. Pozitivno je juče bilo i to što su neki igrači odigrali najbolje partije od kada su došli u klub: Ratković, Djuričić, Kuzmanović, pa i Popović pokazali(konačno) šta sve umeju i mogu. Pridružili su im se svim snagama i opet sigurni Roki Filipovic(spasao siguran gol iz jedine stopostotne šanse “Vage”), Vasiljević koji je opravdao davnu želju navijača da se nadje u prvih “11”. Srcem, voljom, a i znanjem “terao” je i ostale da ostave zadnji atom snage na terenu. Stojanov sjajan, konkretan u svim defanzivnim zadacima(šta je tu novo), osim nogama i glasom bodrio i komandovao celom odbranom. Bogdanović isto odličan, baš stasava i igra zrelo za svoju poziciju i za svoje godine. Vratio se Petrić, posle pauze nije bilo lako, ali pokazao koliko njegovo prisustvo znači na terenu. Jovanovic, strelac drugog gola onda kada je najmanje mirisalo na gol, ali to je njegova sposobnost da “proceni” golmana i uhvati ga na spavanju(sve pre i posle toga momak sa brojem “1” obavio besprekorno). Na žalost, i Jovanovic i ostali naši napadači, propustili su juče priliku da svoje dobre partije, da igrom stvorene šanse krunišu i proslave se sa po bar 2-3 pogotka. Umesto toga, dodjosmo i do one negativne strane, do pitanja koje se neminovno nametalo kada je po idealnim uslovima za igru sigurni i odlični sudija Delević odsvirao kraj: Kada će naš tim pobediti ako danas nije i hoće li mu skoro jedan protivnik pružiti šansu da se ovoliko razigra i stvori ovoliki broj prilika? Ostaje samo da se nadamo da će se sve ovo vratiti na nekom sledecem susretu, a da ćemo ovakve igre gledati do kraja prvenstva. A ono što verovatno nećemo skoro videti je situacija iz 82.minuta koja najbolje oslikava ceo meč. Legendarni deda Boža “prenosio” je nekome utakmicu: “goool, nije, prečka, evo opet šutira, odbi golman, vratila se… evo šaaansaa i…. ništa!”…  samo što nije bacio telefon. Umesto radosti do neba vrlo brzo prizemljio nas je napadač domaćih. Tri minuta pre kraja vešto je “izbacio” 2 naša štopera i ispod istrčalog i nemoćnog Filipovića izjednačio na 2:2. Čak i posle toga pravda je mogla biti zadovoljena, ali odlično proigravanje kapitena Djuričića i silovit šut rezerviste Vasića sa manje od 10 metara završio je (i ovoga puta) na prečki, za nevericu svih prisutnih. Mora se dalje. Predstoji još teže gostovanje Radničkom u Obrenovcu u vanrednom kolu u sredu od 16:00. Očekuje se dotle povratak beskompromisnog i otresitog beka Bjelanovića, očekuje se i da neki mladji prigrabe šansu, a oni iskusniji nastave gde su juče stali. Ali, očekuje se i da Sremčica dok još može (prelazni rok završava se 05.10.) pojača svoje redove. Za ovako jaku i izjednačenu ligu usudićemo se da kažemo da je to neophodno. Juče su na tribinama pored Hale sportova vidjena dva-tri dobro poznata lica, tako reći do juče ljubimci i idoli svih kojima je Sremčica na srcu. Možda su ovo samo puste navijačke želje, ali imamo pravo na nadu da ćemo sa njima ili sa nekim drugim igračima biti još jači i bolji u utakmicama koje slede. Na tim utakmicama sigurno više neće biti Stefana Maksimovića. On je odlučio da krene suprotnim putem i potraži sreću u drugoj sredini. I ovim putem, FK Sremčica želi ovom skromnom i nenametljivom momku puno sreće i uspeha u životu i daljoj karijeri.

Dejan Tanić