SREMČICA BEZ PEHARA

Posle poraza od Zvezdare na penale, 3:5, Sremčica sigurno neće osvojiti pobednički pehar na 28. zimskom turniru-Čukarica 2020. godine

Prava prvenstvena utakmica, teška i bespoštedna borba, neretko i na Ivici incidenta. Ovako bi verovatno glasio početak nekog novinskog izveštaja nakon odgledanih 90 i nešto minuta juče na Adi. I sve bi bilo tačno osim samog početka. Okršaji za bodove počinju tek za dve nedelje i ipak je ovo rang prijateljske i pripremne utakmice. Sremcica doduše jeste juče izgubila titulu šampiona turnira na Adi, osvojenu prošle godine, ali to nije razlog za preteranu brigu. Više treba da nas zabrine katastrofalno izdanje u Jagodini i delimično popravljeno pored Savskog jezera. Da krenemo od broja 1. Roki Filipovic nije imao juče posla,ali znamo od ranije da vredno radi i da na njega može uvek da se osloni. U drugom poluvremenu mnogo više posla za Dušana Antića i bravurozno ga je odradio. Nije imao, na žalost, snage i umeća da u penal seriji izraste u pravog junaka i igrača utakmice. Stefan Maksimović je mislimo prvi put započeo utakmicu i pokazao sigurnošću, znanjem i rutinom da mu je tu i mesto za stalno. Juče čak na poziciji jednog od dva zadnja igrača, a verovatno i da dobije neku ofanzivniju i kreativniju ulogu da ne bi bilo ispod ovog nivoa, možda čak i bolje. Uz njega juče Nikola Stojanov, po do sada prikazanom i najveće pojačanje, nezamenljiv i neprelazan na svojoj poziciji, opasan i pri svakom prekidu, juče pogodio prečku. Desno Bjelanović, oniži, ali srčan i hrabar momak, uz to izuzetan tehničar i neko ko itekako ume da “probije” po svojoj strani,ali poslednje dve stvari u Sremčici još nije pokazao. Period adaptacije još traje i verujemo da će do 8.-og marta proći. Levog beka je juče odlično odigrao Nemanja Ratkovic i pokazao da, uz starog vuka Mišu Vasiljevića, na tom mestu baš nema zime za crveno-plave. U sredini Miljan Savić,neumoran kao obično, mnogo duela, još više trčanja, treba da poradi još na preciznosti pasa i smirivanju nervoze tokom utakmice. Dušan Zeka Djuričić je očito pravi vodja, neko ko zna najviše fudbala od svih 11 i navijačima samo preostaje da se nadaju da bude mnogo konkretniji, da kad se još bolje upozna sa ostalima počne da ih “kljuka” loptama i postane napast za protivnika. Juče je Sremčica izašla sa četiri,skoro ili sasvim,klasična špica. Učinak od 0 golova nije za pohvalu, ali možda je i bolje da kad bude trebalo Kuzmanović pokaže kakvu šutinu ima, da Ivelja dokaže da škola Vojvodine i brušenje u Napretku iz Kruševca kao rezultat daju potkovanog i izuzetno opasnog napadača. Luka Milisavljevic,slobodno se može reći,ljubimac publike,nastavlja gde je stao i samo golovi još fale. Ivan Jovanovic je robustan,dobar napadač,izuzetno lako ulazi u šanse,a pola godine iskustva trebalo bi da učine da se na proleće te silne prilike u većem procentu i realizuju. Sve u svemu pred trenerom Šimičićem je izuzetno težak zadatak. Preneti ideju momcima na terenu, svakog pojedinačno podrediti kolektivu i sistemu igre, a sve to sa pozicije predzadnjeg na tabeli. Ono što je dobro je da potencijala ima, ono što ne valja je da alternative i popravnog za loše rezultate nema. Zato, Šime i momci, dobro zasucite rukave, budite ozbiljni i hrabri jer sreća samo takve prati. Sledeća proba je u sredu od 16h,opet na Adi, protiv Prve iskre iz Bariča.

Dejan Tanić

ReplyForward