Sremčica digla “Lokose”

Ne valja kad u fudbalu “naletite” na ekipu koja je u naletu, redja pobedu za pobedom, ali još gore može da bude da vas sačeka, fudbalskim žargonom, “ranjeni lav”.  Četiri vezana poraza uslovila su maksimalnu mobilnost gostiju, bespoštednu borbu, veće htenje i  želju za pobedom, na kraju i nagradjenu jednim, ali vrednim hicem robusnog i odličnog centarfora Filipa Kuzmanovića. U uvodnim trenucima meča Sremčica nije uspela da iskoristi početnu zbunjenost gostiju i šanse koje su redom mašili Rudan, Jovanović, Jeremić… Zasluge za 0:0 na semaforu idu i na račun danas odličnog Teodora Obadala, mladog golmana “lokosa”. I kada se očekivalo da crveno-plavi u drugom delu još jače pritisnu, jedanaestorica u sastavu Brković,Antić,Vasiljević,Milićević,Brkić,Rudan,Sekulić,Perućica,Jovanović,Jeremić i Mladenović nije uspela da nadje rešenje za totalnu defanzivu. Neretko je i svih 11 igrača “belih” bilo na svojoj polovini, mahom tu oko i ispred šesnaesterca i nije lako bilo doći do gola ni probiti bedem, pa izuzev jedne poluprilike i 2-3 pokušaja sa distance nije bilo puno posla u drugom poluvremenu za vratara ekipe sa Ranžirne stanice. Za to vreme naš Brković nije ni pipnuo bubamaru, ali gol smo ipak primili. Poklon loptu je dobila već pomenuta “devetka” gostiju, manirom najboljih golgetera zaobišao je našeg golmana i iskosa sa 6-7 metara “pocepao” mrežu. Primljeni gol je pojačao nervozu u redovima domaćih, ni ulazak Medana, Rakića i pred sam kraj Milisavljevića nije doprineo da jalovi napadi i uglavnom preskakanje igre dugim loptama donesu rezultat, naprotiv. Predvodjena iskusnim Isailovićem odbrana gostiju nije imala većih problema da sačuva svoj gol. Devedeseti minut je brzo došao i mučenje je završeno. Po, za nekog prijatnom, a za nekog neprijatnom i prejakom oktobarskom suncu Sremčici danas ništa nije išlo. Ne treba sad previše ni vraćati film ni analizirati “do sitnih creva” šta je bilo i šta bi bilo kad bi bilo. Treba ovu utakmicu što pre zaboraviti, okrenuti se narednim iskušenjima i protivnicima iz gornjeg “doma”. Pokazali smo da imamo kvalitet, da imamo ekipu koja može da odigra protiv svakog i svakog da pobedi, ali (pred)uslov je maksimalna koncentracija, timski duh i izgaranje za svaku loptu i svaki pedalj terena. Gostima i sportskim prijateljima iz komšiluka čestitke na pobedi i puno sreće u nastavku prvenstvu, a našim igračima i stručnom štabu poruka: uzdignute se iznad ovog poraza, nastavite sa radom i, uz pravi pristup, nadamo se da će već u nedelju na Zvezdari naši verni navijači ponovo imati razloga za radost.
Dejan Tanić