SREMČICA IGRALA JEDNO POLUVREME Sremčica-Teleoptik 0:1 (0:0)

SREMČICA: Tanić, Ivelja,Bjelanović , Petrić, Stojanov, Milićević, Jovanović, Milićević, Kuzmanović, Đuričić, Bjelanović, Filipović. Igrali su još: Šekularac, Knežević, Popović, Milisavljević

I odmah da otklonimo nedoumicu, utakmica nije prekinuta posle prvog poluvremena, a bolje bi bilo da jeste. Ovako plavo-crveni doživeše još jedan poraz na svom terenu minimalnim rezultatom, onim što najviše boli. Delovao je domaćin u tih prvih 45 minuta odlučno i otresito, stvarao i šanse i da mnogo ne dužimo, bio bolji protivnik. Pomislili smo, ovi momci su danas odlučni da dobiju ovu utakmicu. Kažu očevici da je na samom početku utakmice sudija propustio priliku da dosudi najstrožu kaznu za domaći tim. U kaznenom prostoru Teleoptika srušen je Kuzmanović. Pisac ovih redova nije bio u prilici da i sam prosudi, ali je od domaćih navijača dobio uveravanje da je sudija pogrešio. Da je pitao goste, rekli bi mu da  to nije tačno. Iskreno, više verujem ovima što navijaju za Sremčicu. U prvih petnaestak minuta videli smo razgoropađenog  Bjelanovića pored desne aut linije. U produžetku iste je Ivelja davio svog čuvara. Zaslugom ove dvojice Sremčica je stvorila tri lepe šanse, najupečatljivije. Najpre je u 13. minutu Bjelanović preciznim centaršutem pronašao na drugoj stativi svog centarfora Kuzmanovića, ovaj nije   reagovao onako kako se od centarfora očekuje. Udario je loptu dovoljno traljavo da čak ni ne izazove reakciju gostujućeg golmana. Samo posle dva minuta, tj. u 15. –om Isti igrač, dakle Kuzmanović , dokopao se lopte na levoj strani, stvorio dovoljno prostora da može da zamahne punom snagom, lopta je otišla daleko preko gola. Možda bi bolje bilo da je gađao suprotni ugao sa manje snage a više preciznosti. Onda je na scenu stupio, zbog povrede, već po malo zaboravljeni Ivelja. Negov gard je bio takav da je levi bek gostiju sa njim imao baš dosta problema. Najpre je svog čuvara ostavio tamo kod aut linije a sam je ušao u sredinu i sa nekih šesnaest metara snažno šutirao po zemlji. Golman gostiju se bacio i uspeo vrhovima prstiju da loptu skrene u korner. Još jednom je Ivelja bio u centru  pažnje. Malo pre nego što će se završiti prvo poluvreme primio je jednu loptu sa desne strane i desnom nogom opet snažno šutirao. Lopta je prohujala pored golmanove leve stative. Mnogi su bili iznenađeni ovim šutem, otkud Ivelja da ovako dobro šutne slabijom nogom. I to bi uglavnom bilo sve iz prvog dela ove utakmice. Jednu jedinu polušansu gostiju ne bi trebalo ni spomenuti, jer tako renomiranom gostu svakako ne bi služila na čast. Međutim, utisak koji je domaćin ostavio u ovom delu susreta bio je daleko povoljniji. Pored već opisanih šansi, vršen je stalni pritisak na gol gostiju, bilo da se radilo o skraćenim ili pravim kornerima. Dakle, falilo je nešto  više hrabrosti ali i sreće pa da domaćin dođe do prednosti. Ipak, na osnovu svega viđenog, drugo poluvreme su  domaći očekivali sa puno nade i želje da se najzad pobedi jedan tako renomirani protivnik, pa da se onda sedne posle utakmice i da ima o čemu da se priča, kako danas tako i sutra, sve do sledeće utakmice. Nažalost nije se to dogodilo. Odmah nekako po početku drugog dela utakmice, gosti su preuzeli inicijativu, držali loptu u svom posedu, bili brži i čvršći u duelima. Tako nekako na samom početku i dadoše gol, ali ne iz neke izrađene akcije, već zbog smušenosti domaće odbrane. Mladi i odlični golman domaćina na ovoj utakmici, M. Tanić, glasno i jasno je stavio do znanja svom beku da vlada situacijom. Čulo se glasno, moja. Njegov bek se oglušio o ovu komandu, intervenisao je i pogrešio.  Izbio je loptu samo do protivničkog igrača koji je nastavio akciju i posle male gužve u šesnaestercu domaćina, jedan gostujući igrač je rezantnim udarcem uspeo da je smesti u mrežu. Od tog trenutka domaći igrači ulažu dosta napora da izravnaju rezultat, ali to čine bez naročitog plana, stihijski,  sa mnogo želje.  Ipak, stihija retko donosi dobar rezultat. Trener Šimičić pokušava da svom tim ulije novu  snagu, vrši jednu za drugom četiri izmene, ali mu one ne donose ništa novo. Čini se da je ona na poluvremenu bila preuranjena  a poslednja zakasnela. Jer, ima se utisak da je sredina mnogo bolje funkcionisala dok je na terenu bio mladi M. Filipović. Delovali su brže i opasnije. Bjelanović je pokušao dva tri puta da se iz drugog plana ubaci duboko u pozadinu protivnika, ali sve je ostalo samo na pokušaju. Ivelja je već bio daleko od onog svog izdanja u prvom delu. I gosti nisu naročito ugrožavali gol  Tanića, ali tek toliko da on ostavi povoljan utisak i u ovom delu susreta. Da stihijska igra sa mnogo grešaka, ali uz veliku želju, može da donese neki razultat, videlo se pri kraju utakmice kad je Jovanović I. imao veliku šansu da svom timu donese jedan bod. Dogodilo se sve na pet-šest metara od mladog golmana gostiju, Slavkovića. Lopta je bila na korak od domaćeg igrača, uspeo je da šutne i to bi bio siguran pogodak ali je jedan protivnički igrač uspeo  da blokira udarac, tek toliko da ona umesto u mreži završi u korneru.  Nažalost još jedan poraz koji svima teško pada. Nadu uliva povratak Bjelanovića i Ivelje. Možda i Đuričić dođe do bolje forme. Uz sigurnog Stojanova i bolje izdanje Ratkovića, Milićevića, Petrića i preciznijeg Kuzmanovića, možemo se nadati da će se ovaj tim uspraviti i krenuti ka sredini tabele. A prilika će biti, još osam do kraja jeseni, a prva već u subotu u Borči protiv BSK-a.