Sremčica je ozbiljna ekipa

Na startu šampionata srpske lige, grupe Beograd, ispod legendarne beogradske Kule Nebojše, Sremčica je kao debitant ostvarila sjajan uspeh. Pobeđen je takođe legendarni dorćoski klub, Polet-Dorćol, i to ni manje ni više, već sa igračem manje. A sve je počelo da ne može biti gore po tim iz predgrađa. Već u petom minutu protivnik je poveo sa 1:0. Centaršut sa desne strane posle greške igrača Sremčice igrač sa brojem 11 u ekipi Polet-Dorćola prosto je zakucao loptu sa pet metara. Igrači Sremčice kao da su u tom trenutku bili vezani, jer gol koji su primili teško da je moguće videti i u opštinskoj ligi. A misao koja se u takvim trenucima javi uvek je obojena maksimalnom dozom pesimizma. Zar je moguće da smo već u petom minutu primili gol na takav način. Šta će nas tek snaći do kraja utakmice? Pogledalo sam igrače Sremčice u tom trenutku i prva misao mi je bila da su oni ovaj pogodak primili na jedan iznenađujuće miran način, kao da su bili svesni svoje neke do tog trenutka nevidljive snage. Još se žal za olako primljenim golom nije stišao među navijačima Sremčice a usledila je gotovo dvostruka radost. Dvostruka, kažemo, jer je došlo do izjednačenja nepuna tri minuta posle primljenog gola, a i zbog načina na koji je rezultat izjednačen. Korner sa desne strane izveo je na njemu svojstven način Steva Mladenović , oštro i dovoljno visoko da ona bude dostupna samo najvišem igraču na današnjoj utakmici. To je na našu sreću bio Rakić Nikola-Riđi. Momak se vinuo kroz vazduh i na školski način-čelom, zahvatio loptu i prosto je zakucao kroz ruke mladog zvezdinog golmana Gordića, od ove sezone na pozajmici dorćolcima. Bio je to melem na ranu gostujućim navijačima, igrao se tek osmi minut a rezultat je bio 1:1. Ovde moramo skrenuti pažnju navijačima Sremčice i prisetiti se da je Sremčica retko, a ponekad je prolazila i cela sezona, da nije uspevala da postigne gol iz prekida i to na ovako ubedljiv način. Od poravnanja rezultata smenjivale su se akcije i sa jedne i druge strane, s tim što je Sremčica, prema ocenama objektivnih domaćih navijača, bila nešto brža i organizovanija. Onda je došao 33. minut. Pouzdani štoper Sremčice, Brkić Nikola, kapiten, ostao je da leži na travi, poludesno na udaljenosti od tridesetak metara od svog gola. Takvom igraču nije svojstveno da se prenemaže i da zbog njega ulazi dežurni lekar na teren. Ipak pomislili smo da je to posledica jednog pređašnjeg grubog starta protivničkog igrača nad kapitenom Sremčice. A onda je usledio hladan tuš za sve goste, igrače i navijače, glavni sudija je Brkiću pokazao crveni karton. Sve je delovalo pomalo nestvarno, kao u nekom petparačkom filmu bez fabule i sa nekom bezveze ubačenom scenom. Po reakcijji Brkića dok je napuštao teren videlo se da je teško podneo odluku sudije. Publika se pitala šta je to mogao da uradi kapiten da bi zaslužio takvu kaznu. Zaključak na osnovu većine mišljena prisutnih je da je morao da opsuje sudiju, sve ostalo je delovalo neverovatno. Posle utakmice smo saznali za pravi razlog. Neko od navijača domaćih je opsovao majku kapitenu dok je ležao na travi, zahtevajući od njega da se pridigne. Brkić je reagovao instiktivno, kao što bi 99 posto igrača odgovorilo na takav bezobrazluk. Odgovorio je kratko “ i ja tebi“. To je bio dovoljan razlog da sudija igraču pokaže put u svlačionicu. Suviše bizaran razlog za tako tešku odluku s obzirom da postoji i karton žute boje, ali sudija je sudija.Dakle, od tog 33 minuta Sremčica je igrala sa igraćem manje. U tom trenutku trener Šimičić je na mesto štopera vratio Rakića, i ispostavilo se da je povukao pravi potez. U drugom poluvremenu se očekivao veliki pritisak domaćih igrača, jer je naravno trebalo opravdati višak igrača na terenu. Međutim ispostavilo se da domaćim igračima brojčana prednost nije donosila i terensku prednost, izuzev jalovog poseda lopte. Čak se u publici moglo čuti, a to se nekako i u vazduhu osećalo, da će gosti pre doći od prednosti nego domaći tim. I zaista, posle jedne presečene akcije Rakić Nikola, je poneo loptu nekoliko metara u polje protivnika, a onda je uposlio na desnoj strani Luku Sekulića koji je kao vihor uleteo u kazneni prostor dorćolaca. Kad su svi očekilali centar-šut, najbolji strelac Sremčice je u punom trku zalomio svog protivnika a kad mu je golman pošao u susret, plasirao je rutinski loptu u gol pored nemoćnog Gordića. Bio je to 72. minut utakmice u kome smo opet videli onag starog Luku, noćnu moru zonaških golmana. Od tog minuta igra domaćeg tima ličila je na pucanje iz prazne puške. Dobro organizovana i požrtvovana ekipa iz Sremčice više nije dozvoljavala nikakva iznenađenja. Imao se utisak da domaći igrači ne bi uspeli da postignu gol i da se igralo još jedno poluvreme. Sa druge strane Sremčica je uz malo više prisebnosti svojih napadača mogla da postigne još neki pogodak, ali značaj prve utakmice i tanka prednost nisu dozvolili da glave budu malo hladnije. I šta na kraju reći, bravo dečaci iz predgrađa. Obećavajuća igra momaka rešenih da se u Sremčici ne daje film pod naslovom „Igrali smo samo jedno leto“ A iz ugla običnog navijača Sremčice, ovako je izgledalo. Brković Uroš, obavio zadatak bez greške. Kod gola nije mogao da reaguje, jer je lopta bila brza i daleko od njegovih ruku. Mladi Aleksa Antić, odličan desni bek, dobar u defanzivi i sposoban da iznenadi protivnika i kao desni napadač. Uroš Ristivojević, vrlo spreman i hitar igrač koji će od ove utakmice biti bogatiji za iskustvo da mala neodlučnost može skupo da košta. Brkić Nikola, kapiten, pouzdan štoper koji će ovu utakmicu pamtiti do kraja života zbog načina na koji je dobio crveni karton. Luka Sekulić, izgleda da je jesen njegovo godišnje doba. Da je proletos igrao kao danas i prošle jeseni, Sremčica bi ušla u srpsku ligu bez baraža. Rudan Luka, stiče se utisak da momak igra sa 50% snage. Sigurno da imponuje ovoj ekipi. Njegove sposobnosti su velike. Sjajan u skoku i siguran u startu. Jeremić Slaviša, čini se da je sve bolji što u višem rangu igra. Bilo je pitanje da li će izdržati celu utakmicu s obzirom da je kasnio na pripreme. Dileme više nema. Mladenović Stevan, njegov učinak danas mogao je da bude i veći osim sjajno izvedenog kornera, ali kad god je primio loptu, domaći navijači bi rekli „ovo je opasan igrač“ Jovanović Ivan, mladi igrač u ulozi centar-fora. Ne znam kako deluje ostalim navijačima i igračima, ali dečko ima stav i stas pravog gol igrača. Mislim da njegovo vreme tek dolazi. Gudžić Marinko, pravo pojačanje za Sremčicu. Udarali su ga ali je udarao i on. Nije slučajno zaradio nadimak Maradona. Rakić Nikola! Čekali smo proletos da se Žuti oporavi i da zaigra i dočekasmo taj dan. Očekivalo se da će on da pogura već pomalo posustali tim Sremčice. Ne sećamo se na kojoj to utakmici beše, ali se Žuti povredi opet već posle desetak minuta igre. Imajući na umu njegovo višemesečno odsustvo sa terena još dok je igrao u Lokomotivi pa onda i u Sremčici, prva misao je bila “ gotovo je, od ovog nema ništa“. Danas se on vratio iz prašine poput mitske ptice Feniks. Moćan je i neustrašiv. Današnjom igrom je zaslužio epitet igrača utakmice. Savić Miljan je danas ušao u igru u 46. minutu i protivnički igraći će sigugrno pamtiti današnje duele sa njim. Džidić Filip je ušao u 85. minutu i imao je dve-tri ozbiljne intervencije. Lazić Branko je je suviše kasno ušao u igru da bi mogli da nešto konkretnije kažemo o njegovoj igri, ali pamtimo njegove dobre i požrtvovane igre iz pripremnog perioda. Na klupi su još sedeli Filipović Aleksandar-golman, Ristivojević Stevan, Perućica Velibor i Mrđenović Dušan.