СРЕМЧИЦА ЈЕЗДИ НА КРИЛИМА ВЕТРА , СОПОТ-СРЕМЧИЦА 1:3 (0:2)

СРЕМЧИЦА: Брковић, Гудовић, Васиљевић, Секуловић, Милошевић, Савић М, Секулић (Ђуришић од 88. мин.), Медан, Пајић Н (Радовић од 64.мин.), Јеремић, Младеновић; Резерве: Дувњак, Зајић, Скадрић, Ђуришић, Пајић В, Радовић

Пета победа у последњих осам кола уз три нерешена резултата, са гол разликом  22:9, чине Сремчицу једном од две најуспешније екипе у Зонској лиги Београд, ако рачунамо период од седмог до четрнаестог кола. Заиста, импресиван биланс имајући у виду колико је актуелни састав тима далеко од својих зрелих и најбољих фудбалских  година. А шта рећи за утакмицу са Сопотом. Био је то још један успешан и пријатан излет, упркос хладном и ветровитом времену, за шездесетак највернијих и најватренијих навијача Сремчице, који из утакмице у утакмицу чине незаобилазни декор на свим досадашњим јесењим походима овог младог тима. Почело је за Сремчицу тако добро да боље и не може. Један од искуснијих играча у тиму Сремчице, на овој утакмици и капитен тима, Славиша Јеремић, докопао се лопте негде на самом почетку утакмице дубоко у позадини свог тима. Уследио је минобацачки прецизан пас на десну страну свог напада, тамо одакле  увек прети један  веома, веома опасан нападач, Лука Секулић. Момак је већ давно завршио средњу голгетерску школу, а и на факултету му баш добро иде. Било му је потребно само два додира да би лопта завршила иза леђа домаћег голмана. Савршен лоб ударац, и велика радост гостију. Нису се гостујући навијачи још ни вратили на своја места, а уследио је још један топлотни удар упркос хладном ветру са Космаја. Опет је у центру пажње искусни Јеремић. Прихватио је лопту на рубу шеснаестерца  домаћег тима, наместио је на леву ногу и замахнуо, уследио је школски пример дриблинга који се зове „лажни ударац“, лопта је премештена на десну, бољу  ногу, уследио је резак и прецизан ударац који је лопту послао у исти угао где је завршила и код првог гола. Тако је Славиша показао зашто је некад играо и у најпрестижнијој лиги Србије. Све се ово одиграло у првих петнаестак минута утакмице. Било је до краја полувремена још узбуђења и на једној и на другој страни, довољно да се пажња навијача усмери на терен а не на досадан и хладан ветар. Догађаји на почетку другог полувремена доносе слику већ виђеног на многим ранијим утакмицама. Противник је преузео иницијативу и почео да угрожава гол Сремчице. У првих двадесет минута другог дела игре голман Брковић се нашао   два пута очи у очи са противничким нападачима. Оба пута је изишао као победник, али је велико питање шта би било да је противник успео макар једном да погоди гол Сремчице. Дакле, поставио се пред гостима као императив, постизање трећег гола. А кад је тешко, онда се зна, Стева и Секула. Направио је Стева Младеновић један од својих чувених продора по левој страни, прешао три четири противничка играча и оштро центрирао по земљи. Утрчао је незаобилазни Лука Секулић и једним неприметним трзајем ноге послао лопту у супротан угао. Три контакта са лоптом, довољно за епитет играча утакмице и првог голгетера лиге. Био је то погодак који је унео спокој у табор гостију и мислили смо да је на тај начин стављена тачка на овај сусрет. Ипак, није било тако. Кажу да ветар чини људе нервозним и раздражљивим. Прилог томе је пружио и наш Стева Младеновић. После једног неуспешног продора, а неуспешан је, јер је био и немогућ, Стева је заустављен на мало грубљи начин. Судија се није огласио а Стева је решио да узме правду у своје руке. Уследио је контра фаул, шамарање, гурање, препирка и наравно, жути и црвени картони. Стева је зарадио црвени картон као и један домаћи играч. Сасвим непотребан, непромишљен и глуп гест, нарочито ако се има у виду да се све то одиграло код резултата 0:3. Морало би овакво понашање играча Сремчице да буде у наредном периоду тема једне озбиљне дискусије и на крају и осуде, јер се на овај начин беспотребно  губе играчи за наредне утакмице. До краја је домаћи тим успео да постигне гол и на тај начин само ублажи пораз. Поред запажених актера овог меча, које смо већ споменули, имамо још једног јунака, јунака из сенке. Наравно нисмо га ми открили на данашњој утакмици, давно је он запажен, али ево данас је баш својом игром заслужио да се нарочито истакне. Име му је Миљан Савић. Момак из Бруса који од овог лета игра за Сремчицу. За њега би се могло рећи да је човек без алибија. Кажу да је алиби доказ да се једна особа не може наћи у исто време на два места. Код Миљана је утисак да се он налази на више места у истом тренутку, човек као да се за време утакмице умножи и успева да стигне свуда, у истом тренутку буде на више места. Да је још мало боља лева нога и брже одигравање, питање где би му био крај. Али време ради за њега и има га још довољно да се све доведе у савршен склад.

Следећу утакмицу, последњу у јесењем делу првенства,Сремчица  игра у недељу, 25. новембра у 13 часова, у Сремчици, против екипе Студентски град.