СРЕМЧИЦА КАО ЛАКА КОЊИЦА-Сремчица-Комграп 7:1 (3:0)

СРЕМЧИЦА: Брковић, Гудовић, Ристивојевић, Медан, Бркић, Савић, Секулић, Перућица, Бојић, Јеремић, Радовић-кап. Играли су још: Пајић Н. Зајић и Милутиновић

Ако сте се којим случајем данас нашли на Ади, а света је било заиста много, и да сте видели да се у поподневним часовима игра нека утакмица на терену ФСБ а да нисте свратили да погледате, пропустили сте једну праву фудбалску посластицу. Наиме, два ривала која су прошле недеље одиграла одлично финале турнира на Чукарици, данас су игром жреба поново били у ситуацији да бију првенствену битку за бодове на самом прагу пролећног дела првенства, изузетно атрактивне и надасве занимљиве зонске лиге Београд. По угледу на поменуто финале и данас се очекивао тврд и неизвестан резултат. Али изгледа да су момци из Сремчице добро искористили дводневну паузу   којом их је частио стратег Саша Стојадиновић после више од четрдесет дана напорног рада, да су  се освежили на прави начин и да су данас демонстрирали шампионски фудбал. Фуриозним трком лака коњица из Сремчице је прескочила језеро на Ади и до ногу потукла грађевинаре из макишке шуме. Дати неком тиму из истог ранга седам голова је прави подвиг поготово ако се зна да Комграп није екипа  која својим противницима дозвољава да често постижу голове. На претходник 15 утакмица Комграп је примио 15 а данас на једној, 7. Изгледа да су навијачи Сремчице предосећали да би њихови љубимци могли да презентирају  још бољу и ефикаснију игру него у прошлонедељном финалу, те им није било тешко да у великом броју сиђу са свог брда и такорећи окупирају Аду. Писац ових редова не зна да ли је икад било више „Сремљана“ на Ади него данас, 10. марта 2019. године. Овде кажемо Сремљана, јер они од давнина тако себе  називају, мада би се неки професор српског језика могао намрштити на овако изведен назив за становнике Сремчице или како млађи данас говоре „Сремчаје“ Ипак да видимо шта је то било тако интересантно на овој утакмици. Гол је пао у првом минуту, јер је Сремчица постигла гол из првог шута на гол противника. У 10. минуту је већ било 2:0, а у 23. минуту 3:0. Један човек је постигао 4. гола на овој утакмици. Најбољи  стрелац тима је постигао 2. гола и један момак,  такорећи дебитант, постигао је свој првенац у дресу Сремчице. Један прави дебитант у тиму Сремчице, Велибор Перућица, одигра одличну утакмицу, али на крају доби црвени картон на своју и жалост својих навијача. Други прави дебитант, Бркић Никола, остави добар утисак и показа се као право појачање. Оно што највиши  радује јесте једна течна и зрела игра која годи оку гледаоца и коју ови из „Сремчаје“ нарочито цене и у њој уживају као прави сладокусци. А онај чова што се данас четири пута уписа у стрелце није нико други већ онај Немања Бојић кога навијачи добро памте и коме изгледа баш прија ова средина јер се по свему судећи он не осећа нигде боље и нигде лакше не постиже голове. Онај што се данас два пута уписа у стрелце је Лука Секулић, због кога зимус цвокотасмо да ли ће остати или отићи из Сремчице. Онај момак што даде свој првенац и онако се дечачки искрено радоваше је Никола Зајић, један отресит и упоран фудбалер који се лако не предаје. А остали које не поменусмо, беху сви, ал заиста сви до једног, на висини задатка. И кад их овако гледаш спремне и разигране и размишљаш о њиховој игри, питаш се, ко ће следећи од њих „искочити“ и постати јунак „наших дана“ као што је ове недеље био „неприкосновени“ Н Бојић.