SREMČICA „KAO OD BREGA ODVALJENA“; Sremčica-OFK Mladenovac 2:0 (1:0)

Početni sastav Sremčice na utakmici Sremčica-OFK Mladenovac

Po nešto toplijem vremenu od idealnog i po terenu možda i najbolje pripremljenom od početka prvenstva, Sremčica je odigrala treću utakmicu na svom terenu.

U najkvalitenijem nastupu u dosadašnjem toku prvenstva, Sremčica je uspela da savlada dobru i čvrstu ekipu iz Mladenovca. Kvalitet današnjeg nastupa ogleda se pre svega u čvrstoj i borbenoj igri, fantastičnim šutevima i naravno u dobroj taktici kao okviru za jednu lepu impresiju. Šalili smo se pre utakmice imajući u vidu dosadašnje rezultate našeg današnjeg protivnika. Skor Mladenovca u proteklih šest utakmica bio je sledeći: jedna pobeda, četiri nerešena susreta i jedan poraz, uz neverovatnu gol razliku 2:2. Pitali smo se kako je uopšte moguće dati gol današnjem protivniku kad je na šest utakmica primio samo dva gola. Onda smo napadače abolirali od odgovornosti, a pritisak je pao na odbranu. Ako napadači ne postignu ni jedan gol nećemo ih kriviti, ali ako odbrana primi i samo jedan, snosiće ozbiljne posledice. Ali kao što je to već milion puta do sada viđeno, fudbal je u stanju da izmanipuliše i statistiku. Sremčica je postigla dva gola a da pri tom nije primila ni jedan, što ovu pobedu čini zaista jednim izvanrednim uspehom. Igrao se 4. minut kad je Steva Mladenović povukao loptu po levoj strani terena a onda dodao loptu do Luke M. koji se lepo izvukao na levu stranu. Gostujući štoper je grubo nasrnuo na mladog i čvrstog napadača. Dogodilo se to na nekih tridesetak metara od gola, u prostoru između šesnaesterca i aut-linije. Loptu je u šesnaesterac gostiju uputio Slaviša Jeremić, precizno da preciznije i nije moglo. Tamo je loptu spremno i spretno sačekao sjajni skakač Milisavljević. U skoku koji je ličio na pirutetu koju izvode skakači u vis ako skaču Fosberi stilom, temenom glave udario je loptu koja je ušla u suprotni ugao od onog prema kojem je krenuo golman. Iznenađujuće lako do vođstva, ali ko zna koliko je puta na treninzima ponavljan prekid da bi se došlo do ovog gola. Posle ovog vođstva Sremčica je na svakom delu terena demonstrirala jednu čvrstinu koju do sada nismo videli na ovom terenu od početka borbi za bodove u Srpskoj ligi. Kako im je to uspelo mogao bi najmerodavnije da objasni trener Ivica Šimičić, ali on bi verovatno potvrdio ono što i sami mislimo a to je da jedan tim igra onako kako i radi na treninzima. Igrao se 20. minut kad  smo videli najlepšu akciju na utakmici. Jednu loptu koja je došla iz dubine prihvatio je naš mladi napadač Luka M. Okrenuo se i pošao prema golu. Na levoj strani se otvorio prazan prostor i Luka nije propustio priliku da pošalje loptu do S. Mladenovića koji je bio u punom trku. Sa loptom je Mladenović pretrčao još nekoliko metara a onda je sevnula levica. Samo se uzdrmala  prečka, jer je napravljena od čelika, ali ko zna šta bi bilo da je od drveta, kao nekad. Jednom kad je pisac ovih redova još bio dete, pričao mu je jedan rođak, kasnije prvi novinar koji je pisao o FK Sremčici, Z. Miljković, da je naš komšija, fudbaler Steva Likin, iz one prve posleratne takmičarske generacije imao tako jak udarac da je loptom polomio stativu. Nikada mi kasnije niko to nije potvrdio, ali sad verujem da je to bilo moguće. Dakle, posle te uzdrmane prečke , samo devet minuta kasnije opet je S. Mladenović bio u centru pažnje. Sjajno je primio jednu tešku loptu na samoj korner liniji a onda kao na malom fudbalu izigrao svog čuvara i krenuo prem golu gotovo po samoj liniji. Pokušao je da nađe svog igrača koji bi loptu ubacio u gol, ali je gustujućih igrača bilo suviše na malom prostoru tako da ta lopta nije prošla. Onda je u 42. minutu  Luka M. bio u šansi, ali je njegov udarac za malo prošao pored stative.

U nastavku opet velika šansa za Sremčicu i opet Steva M. u žiži događaja. Na drugoj stativi Steva je loptu uspeo samo ramenom da udari umesto glavom, verovatno zbog toga što je bio zaklonjen i nije mogao da ima dobru procenu.  Zatim dolazi period bolje igre gostiju. Kao plod te igre su i dve šanse koje je golman Brković uspeo da anulira i da omogući svom timu da u nastavku utakmice igra znatno mirnije nego što bi bilo moguće da mladi golman nije bio na visini zadatka.  U publici je već sazrelo mišljenje koje su pojednici glasno izgovarali a to je da je Sremčici neophodan još jedan gol da bi se protivnik umirio i primorao na predaju. To su izgleda shvatili i naši igrači i opet su krenuli u ofanzivu. Posle nekoliko neuspelih ubacivanja lopte u šesnaesterac gostiju, borbeni V. Perućica je shvatio da treba promeniti način ugrožavanja protivničkog gola. Stvorio je sebi prostor za šut i sa nekih 25. metara sa leve strane opalio je tako po lopti da je iznenadio sve prisutne. Golmana je lopta udarila i izgleda da ga je dobro uzdrmala. Bila je to i prava uvertira za nešto što će se dogoditi sam pet sekundi kasnije. Odbijena lopta od golmana, uz malo posredovanje ali gotovo u istoj akciji, lopta je došla do Steve M. na za njega netipičnom mestu, poludesno na nekih dvadeset i pet metara od gola. On je poneo loptu malo u sredinu i prema golu, a onda rešio da šutira. Bio je to razoran udarac koji je prosto uneo u gol već uzdrmanog gostujućeg golmana za nedostižnih 2:0. Poslednju šansu Sremčica je imala u poslednjem minutu produžetka. Po desnoj strani je pobegao Stevan Radović, koji je u igru ušao desetak  minuta pre kraja utakmice. Sa korner linije je pokušao da doda loptu do najboje postavljenog svog igrača, ali ga nije pronašao i tako je ova velika šansa za promenu rezultata propala. Sjajna borba, sjajni šutevi i još lepši golovi, sjajan razlog da objektivna domaća publika nagradi svoje igrače dugim aplauzom na kraju utakmice.

Za golmana Brkovića smo već rekli da je u dva navrata svojim sjajnim intervencijama  sačuvao svoju mrežu. Antić Aleksa je danas bio mnogo bolji nego na prethodnoj utakmici, a Miša Vasiljević ponovo pokazao da je dobro rešenje za ulogu koju sada obavlja. Milićević Aleksandar i Brkić Nikola su zaista sjajan tandem. Unose mnogo samopouzdanja u igru celog tima i posle dužeg vremena Sremčica ima igrače sposobne da iz prekida ugroze  protivnički gol. Rudan Luka je opet, posle pauze od jedne utakmice, dobio novu ulogu. Bio je zadnji vezni što je četvrta pozicija na kojoj se pojavio u dresu Sremčice. Nekad se za takve  igrače, sposobne da igraju na više pozicija, govorilo da su „olraund“ igrači. Imao je teške duele, ali je stoički podneo dosta udaraca. Spasao je i svoj gol kad je jednu loptu gotovo sa gola linije glavom izbacio u polje. Perućica Velibor je staro ime, ali novi igrač. Teško ga je danas prepoznati. Od, reklo bi se, nežnog i bojažljivog igrača on je gotovo za dve nedelje izrastao u beskompromisnog borca, čvrstog i snažnog u duelu, koji je sposoban i da oduzme, ali i da preda loptu a boga mi i da golmanu zabride ruke od njegovog šuta. Luka Sekulić je možda manje primetan ali njegov doprinos je veliki. Beležimo situaciju kad je negde na polovini protivnika Perućica ispao iz igre i njegovo mesto je ostalo upražnjeno što je protivnik mogao da iskoristi u kontra napadu. Luka je to osetio i u sprintu stao na mesto koje pokriva Perućica. Sjajna demonstracija drugarske solidarnosti. Ko ga opet ne bi stavio u tim? Slaviša Jeremić je opet potvrdio svoju ulogu vođe tima. Bio je i sjajan dodavač kod prvog gola Sremčice. Luka Milisavljević je pravi centarfor, bonus igrač ali „bez mane i straha“. Namučiće ovaj momak još mnogo odbrana. Steva Milićević je u ovom članku već nekoliko puta pominjan, tako da je o njemu na današnjoj utakmici već sve rečeno.

Pored Stefana Radovića (od 80. Minuta) u igru su ušli i Luka Medan od 72. minuta  i Ivan Jovanović (od 88. minuta)

Na klupi su u rezervnom sastavu bili još: golman Aleksandar Filipović, Džidić Filip, Ristivojević Uroš i Lazić Branko.

Publika u očekivanju današnjeg nastupa