СРЕМЧИЦА БЕЗ ДВА БОДА; Сремчица – Турбина 2:2 (1:1)

Не може екипа Сремчице да повеже две победе заредом. Ако је из Лазаревца Сремчица после убедљиве победе од 5:0 донела три бода, рачунало се да би евентуалном победом над Турбином Сремчица могла да заузме пето место у лиги после девет кола. Пракса показује сасвим друге односе. Сремчица је данас два пута успела да достигне  вођство гостујуће екипе, али није имала довољно ни среће ни концентрације да победи  екипу као што је Турбина. Када имате толико шанси да постигнете голове а опет једва успете да се изборите за један бод на домаћем терену, онда   имате, сасвим извесно, кризу резулатата. Нема ова Сремчица гол играча, човека који вреба пред голом и који је способан да казни неку од многобројних   грешака противника или добро убацивање  од стране својих играча. Прилике се укажу, велике прилике који подижу публику са својих седишта, али после великих промашаја остају и велика разочарења. Први напад гостију резултирао је њиховим вођством. Узалуд је голман Брковић два пута добро интервенисао кад су његови суиграчи дозволили противнику да, такорећи, угура лопту у гол. После данашње утакмице намеће се питање, има ли   Сремчица довољно чврсту и способну одбрану која може да испуни очекивања. Постаје већ забрињавајућа појава да Сремчица и на свом терену дозвољава противнику да без већих напора, готово из првог покушаја, долази до предности. Са друге стране, и поред одличних прилика које  стварају, нападачи имају проблем са реализацијом. Ипак, сама утакмица је имала доста занимљив садржај и гледаоцима сигурно није било досадно. У првом полувремену, поред гола гостију и многобројних шанси пред њиховим голом, остају још неколико  детаља која заслужују пажњу. Акција домаћих играча преко леве стране а онда оштар и прецизан центар-шут Стеве Младеновића. Миланко Рашковић се винуо кроз ваздух, ударио лопту челом, али не довољно прецизно да би лопта завршила у голу. Још у две ситуације у првом полувремену био је Миланко Р у центру пажње. У ситуацији кад му је лопта долазила у ноге, он се заградио, пропустио лопту и преварио свог чувара. Избио је сам пред гол гостију али није имао довољно снаге да заврши акцију на прави начин. У другој акцији на пет-шест метара од гола заустављен је на непрописан начин и судија је показао на белу тачку. Дужност да изведе казнени ударац у последње време припада Стефану Радовићу. А Стефан као да је патентирао нов  начин за извођење овог удараца. Он прво шутне лопту у голмана а кад се она одбије он притрчи и шутне је у гол.  Тако је било на утакмици са Напретком из Медошевца а тако и на данашњој утакмици. Стефан и Миланко ће бити у центру пажње и у другом полувремену, али пре него што се осврнемо на те детаље, треба видети и шта је учинио главни судија меча.

Лопта је убачена на неких петнаестак метара од гола домаћина. Гостујући играч је био сувише приземљен да би прихватио ту лопту. Тик иза њега је био будни Ђорђе Савкић. Гост је у немогућности да ту лопту прихвати на било који начин, подигао руку и наочиглед свих присутних на стадиону, лопту лактом послао у аут. На велико запрепашћење свих присутних, судија је досудио казнени ударац за госте. Овакви детаљи су веома ретки чак и на утакмицама кад се зна да је главни судија унапред предодређен да пресуди на штету једне од две екипе. Тако бурну  реакцију домаћих играча дуго нисмо видели на овом терену, реакцију спонтану и енергичну какву само могу да изазову неправедне одлуке. За сваког паметног човека реакција домаћих играча и публике била би прилика да преиспита своју одлуку и да  у себи каже, можда сам погрешио. И судије на највишим нивоима, на светским и европским такмичењима, промене своју одлуку кад виде да су погрешили. Али не, овај судија, очигледно без довољно искуства, остаје при свом убеђењу да је домаћи играч ударио лопту руком у свом казненом простору, и епилог те кардиналне грешке делиоца правде је вођство гостију од 1:2. Није ово прва утакмица да је Сремчица драстично оштећена од стране делиоца правде. Сетимо се само Милутинца, те Младеновца и сад ове утакмице. Претходних година, од 2013 до 2017 године било је заиста мало разлога да се упре прст према делиоцима правде. Ова сезона је по питању суђења веома проблематична, а ФСБ би морао да овом питању посвети много више пажње. Клубови, који у материјалном смислу егзистирају на рубу опстанка, не могу имати разумевања за експериметне који имају за циљ промовисање неискусних  младих судија.  Зона је озбиљно такмичење  у ком се игра интересантан фудбал  и штета је да се повољни утисци кваре непромишљеним одлукама слабих судија.

Играо се можда тридесети минут другог дела утакмице кад је Стефан прихватио лопту на неких тридесетак метара од гола противника, при резултату   1:2. Кренуо је са лоптом неколико метара ка голу противника и видело се да има намеру да шутира ка голу. Многим гледаоцима се учинило да је то предалеко од гола и чуло се јасно негодовање, неееее ! На сву срећу момак није чуо те савете, распалио је по лопти и видели смо један од најлепших голова икада постигнутих на овом терену. Лопта је брзином звука улетела у саме рашље гола. Аплауз који је после тога уследио аболирао је Стефана Р. од свих каснијих и можда будућих грешака на овом терену. Још један детаљ, упечатљивији од других, био је још један бег Миланка Р. Опет је побегао својим чуварима, имао је отворен пут ка голу и кад су сви очекивали сигуран погодак, он је распалио по лопти, али на жалост домаћих навијача, она није завршила у мрежи.

Било је још  садржаја који су  обогатили ову утакмицу. Шут главом  Луке Секулића у првом полувремену кад је лопта за неки сантиметар прошла поред гола или промашај Стеве Младеновића кад је био очи у очи са голманом, те досуђени непостојећи офсајд у акцији која је била можда и најбоља комбинација на утакмици, само су још неки од детаља о којима се причало и причаће се до следеће утакмице. А онда ће се завртети опет неки други филм са новим акцијама и узбуђењима, филм у коме ће крај бити, надајмо се, срећнији по ФК Сремчицу.