SREMČICA NA VISINI ZADATKA

Uvek nekako ispadne da u fudbalskoj karijeri imate nekoliko utakmica koje vam ostanu u sećanju i kad mnoge druge izblede i postanu plen zaborava. Sigurni smo da će utakmica sa Balkanom fudbalerima Sremčice ostati u trajnom pamćenju, zbog značaja i načina na koji je ostvarena tako željena pobeda. Ako je neko ikad sumnjao u tim Sremčice,onda je današnja utakmica protiv Balkana mogla da odagna svaku sumnju. Nisu Boban Savić i družina od juče u ovom sportu da bi tek tako dozvolili protivniku da u odlučujučoj utakmici koja se igra u Sremčici, pruže šansu protivniku da ugrozi njihov status člana Zonske lige Beograd.  O značaju utakmice se pričalo već duže vreme, a publika u Sremčici, koja je svoj istančan ukus za dobar fudbal izbrusila  na sličnim događajima koji su se u poslednjih nekoliko godina dešavali na ovoj pozornici zna   da u takvim momentima na pravi način  podrži svoj tim. Pred utakmicu je bila dilema da li ovaj tim Sremčice ima snage da se u roku od sedam dana, posle teške utakmice i pobede nad Rakovicom, preko poraza na gostovanju u Zvečkoj, izbori sa pritiskom koji je donela utakmica sa Balkanom. Takođe, bilo je pitanje može li tim Balkana posle dve uzastopne pobede   da osvoji bod ili čak tri  u Sremčici i na taj način učini prvenstvo u zonskoj ligi krajnje dramatičnim. Ali izgleda da su to bila nerealna i suviše optimistična nadanja protiv tima koji je u poslednje tri godine igrao važnu ulogu u borbi za plasman u viši rang. Nije baš najasnije kako je domaćin dospeo u situaciju da se bori za opstanak, ali je sada sasvim jasno da tim Sremčice ima potencijala da se bori i za sam vrh. Naravno, taj voz je ovog proleća davno prošao, ali dramatika ove igre nije izostala i neće, do poslednjeg kola. Tim Balkana je došao u Sremčicu sa nadom da može da osvoji sva tri boda ili makar jedan, a sve na krilima poslednje dve pobede u prvenstvu, protiv Borca u Lazarevcu i Turbine u Mirijevu.  Sremčica je ovog proleća imala dosta padova u igri i njeni navijači nisu mogli spokojno da čekaju današnji susret sa timom koji je nekad igrao i u drugoj ligi Jugolavije. Ipak, videlo se danas da tim Sremčice ima i igru i igrače koji mogu da donesu miran san svojim navijačima pred poslednja  tri kola zonske lige. Rezultat od 1:0 nije realan rezultat, jer je tim Sremčice propustio nekoliko vrlo povoljnih šansi da porazi protivnika znatno ubedljivije. Sa druge strane Balkan nije uspeo da ozbiljnije ugrozi gol domaćina, ni u prvom a ni u drugom delu utakmice. Neko može da kaže da je to  odraz taktike   gostiju kojom su pokušali da dođu do dragocenih bodova, ali je mnogo bliže istini da je trener Gabrijel Radojičić za kratko vreme uspeo da povrati borbeni duh i igru koja je krasila tim iz predgrađa. Standardni tim štopera Savić i Savkić, uz vrlo ubedljivu asistenciju bekovskog para Pajić – Gudović, podsetili su na dane kad su protivnički napadači pitali „gde je taj gol“. Aleksa Milošević i Miloš Vasiljević bili su danas protivnici na nivou, s tim što je Miloš, posle izvanrednog gola, postao i junak naših dana. Njegov udarac sa šesnaest metara nije uspeo da zaustavi ni golman Drobnjak, koji je pre ovog gola imao niz uspešnih intervencija. A prilika za gol u prvom poluvremenu je bilo bar nekoliko za sigurno vođstvo domaćeg tima. Stefan Radović je posle sjajnog voleja i sjajne odbrane gostujućeg golmana imao  po levoj strani i  svoj mali šou, Miloš Vasiljević nije bio dovoljno odlučan a Saša Maksimović bez sreće da lopta posle prečke završi u golu . Ipak ono što je propušteno u prvih četrdeset minuta realizovano je  u drugom minutu nastavka. Vlada Pajić je uputio centaršut u kazneni prostor gostiju. Za loptu se izborio Radovan M. koji je odigrao povratnu loptu na šesnaest metara za Miloša V. Ovaj više nije oklevao, udario je loptu punom snagom, a intervencija golmana Drobnjaka je samo ulepšala ovaj prelepi pogodak. Bio je to početak slavlja na stadionu Sremčice. I mada je i posle ovog gola domaći tim imao šansi da udvostruči prednost, rezultat je ostao nepromenjen. Pamte se šutevi Gudovića i Simića, kad je lopta za samo nekoliko santimetara prohujala pored gola. S druge strane gosti nisu uspevali da ugroze tim domaćina zahvaljujući pre svega dobroj i požrtvovanoj igri  kompletnog  tima. Golman Jovanović gotovo da i nije imao posla sve do intervencije kad je jednu oštru i neočekivanu loptu upućenu od svog saigrača krajnjim naporom uspeo da prebaci preko prečke. Poslednji zvižduk  sudije Miloša Rogana označio je i početak opšteg slavlja na stadionu Sremčice. Ipak, iako je ostvarena tako značajna pobeda, ne sme se zaboraviti da prvenstvo još nije završeno i da Sremčica treba da osvoji još tri boda iz tri naredne utakmice, kako ovo lepo nedeljno popodne ne bi dobilo gorak ukus pirove pobede.

SREMČICA: Jovanović, Pajić ( Bogosavljević), Gudović, Savić, Savkić, Milošević, Vasiljević, Simić, Maksimović (Manojlović), Martinović i Radović (Milovanović)