STRANICA ISTORIJE-Pa kad je Sremčica ušla u prvu ligu?

Hajde da pustimo malo mašti na volju i da zamislimo čoveka-navijača koji se posle više godina boravka u inostranstvu vratio u Srbiju. Uželeo se fudbala, otišao na svoju Karaburmu da pogleda svoj omiljeni klub iz mladosti, OFK Beograd. Stigavši na stadion upitao je, sa kim igra OFK Beograd. Sa Sremčicom, dobio bi odgovor. Pa kad je Sremčica ušla u prvu ligu, uzviknuo bi iznenađeno navijač. Ali, eto, dogodilo se i to. Sremčica je u subotu, 14.03.2020. godine upisala još jedan istorijski datum i uspeh u svojoj bogatoj tradiciji pobedivši na slavnoj Karaburmi još slavniji OFK Beograd rezultatom 2:1. Na taj način Sremčica se svrstala u mali broj klubova koji se mogu pohvaliti da su sa vetrovite Karaburme odneli ceo plen.

Pozivali smo navijače da krenu danas put Karaburme i, nadali se, prisustvuju nečem istorijskom i mnogo vrednom za naš klub. Pozivali smo,ali smo odmah dali i altetnativu: ako ne pobedite bar igrajte dobro, a ako ne i ne odigrate dobro bar se borite…I ispreči se viša sila da u ko zna kolikom broju ispunimo Omladinski stadion, ali nikakva sila nije danas mogla da stane na put našim fudbalerima. U istom sastavu kao i protiv Dorćola: Filipovic,Bjelanovic,Maksimovic,Petric,Stojanov,Savic(Popovic),Jovanovic(Vasić),Milisavljević(Rakić),Kuzmanović,Djuričić i Ivelja već od 7.minuta i kolosalne prilike Kuzmanovića, Sremčica se “pitala” na terenu. U 12.minutu malobrojna ekspedicija navijača i uprave, od propisom dozvoljenih 10 ljudi, skočila je sa svojih mesta. Ivelja je sa 3 metra šutnuo na gol od sedam metara,ali Jevtic je panterskom intervencijom spasio OFK-a. Kazna je surovo i brzo stigla u 17.minutu. Nekako je lopta kroz šumu nogu na kraju prošla i pored Filipovića i domaćin je vodio 1:0, ali na terenu se slika nije puno menjala. Jednu dubinsku loptu golman plavo-belih je ovaj put pogrešno procenio, Kuzmanović sve to pratio i lagano se ušetao u mrežu za izjednačenje. Igrao se 27.minut. Do poluvremena još pokušaj desetke domaćih iz slobodnog udarca sa 20 metara i fantastična reakcija našeg Rokija Filipovića. Drugo poluvreme počelo je teškim sudarom glavama Luke Milisavljevica i “šestice” domaćih okončanog krvavim glavama i izlaskom sa terena. Opravdani žuti karton dobio je inicijator duela,igrač OFK-e i pošto je to bio drugi,nastavili smo sa igračem više. Po poslednjim informacijama oba momka su dobro i želimo našem hrabrom Luki i njegovom današnjem suparniku što skoriji oporavak. Posle par minuta “privikavanja” na čoveka više na terenu,koji neretko ume da bude i mač sa dve oštrice,naši su napravili da pletu mrežu za potpuni preokret. Pokušavao je Ivelja 2 puta, Jovanovic, Rakić…,a onda je došao 81.minut i korner sa desne strane. “Zeka” Djuričić je centrirao,a ponovo i inače maestralni Stojanov skočio i kao haubicom sa 10-ak metara glavom pogodio raklje za erupciju radosti na našoj klupi,na delu tribina, a i svuda gde se rezultat na razne načine pratio i gde su simpatizeri Sremčice ushićeni pročitali 1:2! Sedam minuta je bilo produžetka,strepeli smo,imao je OFK jednu šansu,imali i mi,ali rezultat se nije menjao. Ostaće zauvek u istoriji Sremčice upisano da je na takmičarskom gostovanju najrenomiranijem klubu za svoga postojanja Sremčica zasluženo i čisto slavila. Ostaće zapisana imena trenera Šimičića i Nedića i momaka koji, osim što su majstori, u ova dva kola “pogiboše” za naš klub kao da su rodjeni tu negde,u našem ataru. I da se razumemo na kraju. Nisu Roki,Bjela,Maksa,Petra,Stojke,Miljan,Jovke,Luka,Kuzma,Zeka,Pavle,Ridji,Tihi i Vaske vredni samo zato što su igrali na stadionu koji prima 20000 ljudi,što su na tom istom stadionu padali i svi klubovi “velike četvorke” i neki evropski giganti,nisu vredni ni samo zato što su danas dok su izlazili na teren prošli pored slika Santrača,Skoblara i Petkovića, nego zato što i današnji OFK nije nimalo naivan,što ima dokazane igrače poput Lepovića,Lazovića,Lovrića,Milovanovića…,ali danas im naši jednostavno nisu dali. Taktički,tehnički,igrački, nadvisili su domaće i zato možemo da im poručimo samo jedno: nastavite tako i da igrate i da se ponašate, publika će to znati da ceni, a rezultat i istorija možda će se ponovo pisati, u nekom još sjajnijim izdanju, na stranicama knjige kluba iz Obrenovačke ulice.

Dejan Tanić

ReplyForward