TEŽAK PORAZ TAKOREĆI NI IZ ČEGA

Sremčica je izbugila još jednu utakmicu na strani. Poražena je u Zvečkoj od tima Budućnosti rezultatom 4:0. Prošli put kad je gostovala u Zvečkoj, opet 4:0. Ništa tu ne bi bilo čudno, naviklo se na poraze, bar ovog proleća. Čudno je da jedan tim bude nadmoćan u I poluvremenu, stvori tri puta više šansi od domaćina, pogodi prečku, primora domaćeg golmana da iskaže sve svoje mogućnosti, a na kraju izgubi ubedljivo, baš ubedljivo. Šta se to događa sa igračima Sremčice? Ima li nade za ovaj tim. Za navijače, za selo, za svoje selo, bre. Hoće li vas i dalje tamburati kako ko stigne, kao malu decu. Setite se kad ste počeli, koliko ste imali godina, koliko ste sati proveli na terenu, na treningu. Koliko ste fakulteta mogli da završite? Zar vas nije malo žao sebe? Zar ste zaboravili da čitate i da pišete (Misli se na teren). Zar je svaki protivnik tako dobar i neuhvatljiv za vas. Zašto vam je srce u petama kad treba da šutnete loptu iz slobodnog udarca. Plašite se greške? Kad treba da šutnete loptu vi proigravate igrača kome nije ni na pameti da vas isprati. Kad treba da dodate loptu, vi šutirate. Protivnika napadate uvek sa pogrešne strane, a ne znate da je ponekad mnogo efikasnije da samo stanete ispred njega, da uvek budete između njega i svog gola. Ali za to treba samo jedan ili dva koraka da se potrči malo brže. Fudbal je igra koja traži najjednostavnija rešenja a vi svaku akciju iskomplikujete  koliko god je to moguće. Fudbal je igra kretanja, na loptu se ide a ne čeka se u mestu. Da li ćete  ikad biti igrači brzi, snažni, inteligentni i samouvereni, igrači kojih će se protivnik plašiti. Laka konjica koja pustoši protivničku stranu. Danas smo samo mogli na trenutak u I poluvremenu da naslutimo jedan takav tim. U drugom se on izgubio „kao pramičak magle u daljini“ i postao je tim nemoćnih staraca nad kojim se iživljava jedna seoska ekipa.