U OBRENOVAČKU STIGLO PROLEĆE-Sremčica-GSP Polet-Dorćol 2:0 (1:0)

Strahovali smo danima pred prolećni debi kako će “novi” tim odigrati, kako će izdržati pritisak moranja, kako će i hoće li se loše igre tokom priprema preokrenuti i preobraziti i tako dalje i tako dalje. Strahovali i strepeli sve do prvog minuta. A onda je počelo onako kako je moralo, kako treba uvek, kako smo danima pred utakmicu “molili” momke da odigraju. Hrabro, požrtvovano, bez zvezda i zvezdica, u borbi za svaku loptu i svaki deo terena. Rezultiralo je pred sam kraj poluvremena. Stojanov je posle kornera nadvisio sve i u engleskom stilu sa prve stative zakucao loptu u mrežu. Bio je taj gol vredan više od samog vodjstva, znak da drugo poluvreme počne u malo opuštenijem ritmu i da crveno-plavi pokažu nesumnjivi kvalitet. Redjale su se i razvijale akcije i levo i desno, zadovoljni su bili i verni navijači koji su “zauzeli” svoju tribinu na Adi. Posle par propuštenih prilika Ivan Jovanovic se najbolje snašao u jednoj gužvi i u 67. minutu lepim šutem u desnu malu mrežicu povisio na 2:0. Tada se bude i gosti. Svesni da nemaju više šta da izgube zaposeli su naš gol. U jednom momentu izveli su čak 5 uzastopnih kornera i iz toga svega usledila je jedna prečka i 2-3 odlične odbrane “Rokija” Filipovića. Do 90.-og minuta rezultat se ipak nije menjao i moglo je da počne zasluženo slavlje srčanog i vrlo dobrog Bjelanovića, hladnokrvnog i sve boljeg Petrića, sigurnog i danas nepogrešivog Maksimovića, sjajnog Stojanova, neumornog, čoveka od “1000 startova”, Savića, efikasnog i radnog Jovanovića, otresitog,upornog i vrednog Milisavljevića, lucidnog Ivelje, vodje i pokretača svih akcija Djuričića i pokretljivog i na momente opasnog Kuzmanovića. Čestitke i stručnom štabu na čelu sa trenerom Šimičićem uz nadu da ćemo “promeniti” kurs iz jesenjeg dela i da će ovaj put posle Dorćola biti da se po jutru dan poznaje, a ne da se “prvi mačići u vodu bacaju”. Prilika za potvrdu izuzetno vredne današnje pobede i nije  baš neka, slavni OFK Beograd, ali što da i tamo ne pokažemo šta znamo, što da ne odigramo najbolje moguće pa možda na kraju i naplatimo jesenju nepravdu, kada smo “vezli” po Obrenovačkoj, redjali šanse, a “romantičari” na kraju, ni krivi ni dužni, slavili. Pozivamo navijače da u subotu popodne pohrle na Karaburmu i budu dvanaesti igrač u eventualnom ispisivanju istorije i, što je još važnije, u “grabljenju” vrednih bodova u grčevitoj borbi za opstanak.

Dejan Tanić

ReplyForward