УЗБУЂЕЊА НА ПРЕТЕК, СРЕМЧИЦА-ТЕК 3:3 (2:1)

Кад на утакмицама Зонске лиге Београд видите да је постигнуто шест голова, неки мање или више, а на крају је нерешен резултат, знајте да су на највећем добитку били гледаоци. Данас за бодовима жале фудбалери Сремчице, јер су три пута били у вођству и нису успели да освоје сва три бода. Жале и фудбалери из Великих Црљена јер су 60 минута имали играча више а нису успели да  остваре победу. Па да видимо ко је све учествовао у режирању ове мале фудбалске драме. Стева Младеновић, кога је тренер Саша Стојадиновић поставио данас уз десну линију терена, дакле супротну од оне за коју бисмо рекли да је поред ње одрастао, успео је већ у 2. минуту да подигне домаће навијаче на ноге. Неколико хитрих корака са лоптом у ногама ка средини линије која означава шестаест метара, прецизан ударац по земљи у супротан угао од линије кретања, и то је почетак о коме сања сваки домаћин, дакле 1:0. Све је изгледало сувише лако да би било и реално. Онда дође један слободан ударац за госте, искоса са леве стране. Убаци се лопта пред гол Брковића, а домаћа одбрана као укопана, ни да мрдне. Гостујући играч неометано са неких 6-7 метара удара лопту главом и она одседа у мрежи поред немоћног Брковића. Наставља Сремчица да одлучно напада са обе стране терена. На левој је Лука Секулић, покретан и опасан по гол. Успева неколико пута да побегне својим чуварима, али гости успевају да његове убачене лопте са стране скрену у корнер или избаце  у поље. У 29. минуту опет радост на страни домаћина. Јеремић је дугом лоптом пронашао на десној страни Стеву Младеновића, овај је прихватио лопту, наместио на леву ногу и упутио добар центаршут. Негде на 11 метар од гола Рашковић је врховима прстију прихватио лопту,  шутирао из окрета али је гостујући играч само на моменат блокирао његов ударац, лопта се одбила до Луке Секулића који је био на правом месту да лопту на прави начин смести у десни голманов угао. Опет тренутак због којег се и долази на утакмицу, домаћи навијачи егзалтирани по други пут, кличу домаћем тиму, јер су заиста имали разлога да буду веома  задовољни. А онда долази тренутак који је сигурно имао огроман утицај на даљи ток утакмице. Стефан Радовић, који је извесно време пре овог догађаја, ничим изазван, веома грубо срушио играча гостију и прошао без опомене, сада се нашао на мети противника. Пао је на земљу а онда ухватио лопту и бацио је противнику у лице. Веома разочаравајући гест за све који познају Стефана као и правила игре. Судија, наравно, не пропушта прилику да несмотрен гест казни црвеним картоном. Од тог тренутка, код резултата 2:1, почиње да се прати утакмица са више стрепње него наде. Жеља је била да се издржи до краја полувремена а онда уз помоћ среће и знања да се покуша  готово немогуће. Ово говоримо из разлога што је ТЕК једна заиста добра, искусна и компактна екипа која у досадашњем току првенства није изгубила ни једну утакмицу, имала је скор од 5 победа и  пет нерешених утакмица. Ипак, до краја полувремена имала је Сремчица још једну колосалну шансу. Славиша Јеремић је послао идеалну лопту иза леђа одбране гостију, утрчао је Лука Секулић и нашао се очи у очи са противничким голманом. Тукао је из прве унутрашњим делом стопала, али лопта је отишла који сантиметар поред голманове леве стативе. Да је Лука погодио била би то већ друга прича. Два гола предности, иако са играчем мање, дају велике шансе за коначну победу. Почетак другог дела открио нам је и идеју домаће екипе. Покушати са чврстом одбраном да се сачува што се сачувати може и уз помоћ брзих контри, преко Младеновића и Секулића, угрожавати гол противника. Међутим, видело се да гости  преко леве стране напада виде своју шансу и њихов леви спољни, иако изразити дешњак, често долази у ситуацију да центрира. Из једне такве, готово безопасне, ситуације гости постижу гол. Леви спољни намести лопту на десну ногу а да га нико не нападне, ноншалантно упути центар шут на другу стативу, а тамо је играч у плавом дресу удари главом и изједначи резултат. Тим који има амбиције да буде у самом врху табеле не сме да прима тако олако голове. Мало је разлике у начину на који је Сремчица данас примила два гола. После изједначујућег гола, стиче се утисак да Сремчица почиње да игра праву игру, игру без много калкулација. Уласком капитена Бобана Савића, одбрана постаје чвршћа и одлучнија. Сад Сремчица ређа своје нападе и озбиљно угрожава противника. Стева Младеновић са једне и Секулић и Рашковић са друге стране често су пред противничким голом. Сремчица игра одважно мушки иако има играча мање. Средином другог дела игре лопта на противничкој половини долази до Славише Јеремића који је прослеђује до Луке Секулића. Секулић је кренуо ка голу одлучно и са неких двадесетак метара опалио по лопти. Веома прецизан ударац по земљи голман гостију је успео тек  кратко да одбије, али само до Јеремића који је после паса са Секулићем улетео у казнени простор и казнио госте са трећим голом у мрежи. Био је то гол који је изазвао највише усхићења међу публиком и играчима домаћег тима. Ако се има у виду да је ТЕК до данашње утакмице примио само пет голова, а на данашњој још три, онда је то сигурно доказ да овај тим Сремчице има у нападу велики потенцијал. Као што прво и друго  вођство домаћег тима није дуго трајало, тако је било и после трећег. Противнички везни играч је имао лопту на неких двадесет пет метара од гола Сремчице, одлучио се на шут, али је лопта по земљи кренула ван оквира гола. На несрећу домаћих лопта је дошла  до будног играча гостију који је искористио непажњу домаће одбране и шутем из прве је сместио у мрежу. Ако на домаћем терену три пута имате предност а не можете да је сачувате до краја утакмице, значи да нешто не штима у одбрани. Данас су олако примљени голови ускратили радост домаћим навијачима. После свега остаје поразна чињеница да је Сремчица у досадашњем току првенства пред домаћом публиком, на пет одиграних утакмица, успела само једном да оствари победу. Премало за шампионске амбиције.