VIŠE OD IGRE

.iliti kada se sve unapred zna, kada ako bi neko sa neke visine snimao danas utakmicu stavio bi igrače, trenere i navijače u poziciju jadnih, malih, nepozvanih i nemoćnih da bilo šta učine, a ne žaleći ih pritom ni najmanje zbog toga što su potrošili vreme, uložili silan trud, a na kraju im se srce cepa i duša tuguje… I sve to dok se na nekoj drugoj strani, a tu vrlo blizu, neki drugi “ljudi”, a koji nemaju ni “d” od duše šetkaju okolo, smeškaju jedan drugom, a i svima nama u brk, a u liku su nekoga ko je poslat da deli pravdu(!) i nekoga ko predvodi jedan divan, (ranije) čestit klub sa ogromnom tradicijom i ko zna koga sve još, ali koji se fizički ne pojaviše juče pored Starog sajmišta, a drmaju i fudbalom i loptom u ovoj nekad sportskoj državi..A onda prodje neko vreme pa sve to zaboravimo i nadamo se i čekamo da nam reprezentacija, Partizan ili Zvezda nešto urade…E, pa neće, ne može jer to se ne dešava tad nego se dešava i rešava danas, na utakmici neke tamo treće, tzv. srpske lige…    A. Filipovic, Bjelanović,Subašić,Bogdanović,Stojanov,Milićević(Kuzmanović),Jovanovic,M.Filipovic(Eraković),Šekularac,Djuričić i Ivelja dobili su poverenje trenera Mijailovića i otresito počeli utakmicu. Pretio je prvo Šekularac u dva navrata, golman Dragićević bio uspešniji, ali već u 8.minutu  fenomenalan centaršut mladog Filipovića iz kornera ispratio je na najbolji način drugi “bonus” Bogdanović i glavom efektno najavio iznenadjenje, 0:1. Radost nije dugo trajala…Prvi put na scenu stupa “sudija” Ivan Jeremić i ničim izazvan, a na čudjenje svih na terenu uključujući i domaće igrače, svira prvi(!) penal za poravnanje skora. Malo potom Brodarac je prvi, a skoro i jedini put pokazao zašto je lider. Filigrantsku akciju starih(Djilas, Stojkovic) i nekih novih(Tomović,Lukić) asova pretvorili su u vodjstvo, a bez nekih većih uzbudjenja dočekali smo i kraj prvog dela. Složno, snažno i sa mnogo više žustrine i energije nego u nekim prethodnim mečevima, krenuli su crveno plavi u napad od samog starta nastavka. Trener Mijailovic odlučuje se dodatno i na hazarderski potez. Zadnjeg veznog Milićevića menja klasičnim špicem Kuzmanovicem, menja, raspaljuje dodatnu vatru i pogadja. Baš se Kuzmanović izborio za jednu loptu, snažno šutnuo, ona se odbila od štopera Brodarca na putu do gola, a Ivelja je spreman čekao, 2:2! Ostalo je 20-ak minuta do kraja, i po onome što smo tada gledali i što se dešavalo na terenu postojale su dve opcije, ili da Sremčica da još jedan gol i pobedi ili da ostane bar ovako, nerešeno. Ni blizu golu nisu bili domaći igrači, a neprestani huk i povremeno skandiranje “Beli, beli…” našima su dodatno ubrizgali snagu, a brojne prolaznike koji su  lep dan iskoristili za šetnju prelepim kejom pored Save privukli da vide šta se to dešava.. I sve je bilo lepo i fudbalski dok na nekim “sitnim” stvarima nije počeo da radi Jeremić. Na 5 minuta do kraja autor ovih redova javio se navijaču koji nije mogao da stigne na meč. Kako je- dobro, kako igramo- odlično, znači ne gubimo danas… Ne, ako lopta ne udje u “16”, jer u tom slučaju sigurno je penal za Brodarac. Nasmejao se on, nasmejali se i neki ljudi koji su se naslonili na ogradu i pratili, a i ne znajući možda ko igra dole. Pomislio sam, ipak ima granica za sve, pa i za kradju, pa nije valjda da će da svira još jedan (a kad je sve prošlo shvatio sam da bi svirao još pet), i na pola misli samo se začuo zvuk pištaljke. Pod izgovorom igranja ruke (za prvi penal niko i nikada neće ni toliko moći, da bilo koje obiašnjenje da) svemocni Jeremić i ostala klapa izazvali su smeh i očaj istovremeno kod svih prisutnih na stadionu, a pouzdano, u razgovoru posle utakmice, čak i kod igrača i navijača Brodarca. Savetovali su tada svi sa tribina “Rokiju” da se skloni sa gola, da se ovo silovanje fudbala završi tako da ceo svet vidi, ali on je sportski i dostojanstveno ostao. Snimci postoje, pogledao ih je, na njegovo insistiranje, i korektni gospodin, specijalni posmatrač na jučerašnjoj utakmici, pogledao, nasmejao se i odmahnuo rukom. Njemu hvala na pažnji i objektivnosti, a Jeremicu hvala što nam je praktično “objasnio” i demonstrirao neke stvari. Sprečili smo juče kao klub da se na pojedinim društvenim mrežama vredja i kleveće gore pomenuti sudija, sprečili i poželeli jedino da što pre dodje u Sremčicu, da vidi kako će biti pošteno dočekan i da shvati da njemu veće kazne nema od pogleda u ogledalo, u oči i u obraz, ako je od njega išta još ostalo.   Na kraju, da ipak zaključimo sa fudbalom i da pohvalimo sigurnost Filipovića,za ono malo posla što je imao, vrlo dobru igru Bjelanovića, hrabrost Subašića da kao “čist” desni bek prihvati i odigra na poziciji levog, Milićević i Djuričić dosta su juče (od)radili, držali sredinu pod kontrolom skoro ceo meč, a uz njih i mladi M.Filipovic, direktan asistent za vodjstvo na početku. Stojanov i Bogdanovic isto dobri na pozicijama štopera, ovaj drugi začinio i lepim golom “u engleskom stilu”. Jovanovic i Šekularac danas nisu nastavili golgeterski niz, ali jesu bili opasni, pokretljivi i aktivni u svom segmentu igre. Ivelja je igrač koji toliko dobru tehniku ima i toliko je siguran na lopti, da samo ubuduće mora, baš kao i danas, da bude još malo konkretniji i eto šanse da i u naredna tri kola još nekom pocepa mrežu. Šansu je dobio i Erakovic, ne dugo, ali dovoljno kao podstrek za dalji rad i kao dokaz da na njega trener ozbiljno računa.  Sledeći susret Sremčica igra na svom terenu, u nedelju 15.11. od 13 časova, protiv komšijske ekipe Lokomotive.

Dejan T.

ReplyForward