VREME PLAKANJA- Leštane- Sremčica (3:1) (2:0)

SREMČICA: Jevtić, Mustafa, Gudović ( Stanković), Šestić, Vudrag, Đorić, Vasiljević (Kostić), Živanović, Manojlović, Radović S, Radović T (Gavrilović)

Nije lako fudbalerima Sremčice a bogami ni njihovim navijačima. Kad od tima koji je prvi na tabeli izgubite rezultatom 3:1, rekli bi da ste i dobro prošli. Ali kad nadigrate prvaka na tabeli i izgubite ubedljivo, e onda ste već u problemu. Primila je Sremčica suviše lako i naivno dva gola za prvih dvadesetak minuta i to kad je bila potpuno ravnopravan protivnik, a u prvih petnaest minuta čak i bolji tim. Ali postalo je već pomalo i dosadno da se priča kako je Sremčica bila bolji ili u najmanju ruku ravnopravan protivnik, a bodovi ostaju samo pusta želja. Ipak mora se priznati da je u timu Sremčice danas ipak bilo suviše slabih mesta da bi se ostvario povoljniji rezultat. Ako tome dodamo i domaćinsko suđenje, onda je ishod u vidu poraza sasvim očekivana stvar. Dakle, prvo poluvreme što se Sremčice tiče, je za zaborav, jer, niti su njeni igrači ispoljili naročitu borbenost ni neku posebnu tehničku obučenost, jer  teren, džombast i tvrd nije za neku lepu igru davao ni minimum uslova . Međutim izgleda da je trener Petrović, u odsustvu prvog trenera Kunovca, uspeo na poluvremenu da ubedi svoje momke da oni mogu mnogo bolje i da još ništa nije izgubljeno. Tako je i počelo, mnogo agresivnije i čvršće i sve dotle dok nije preuzeta inicijativa. Domaći tim je u drugom delu delovao potpuno inferiorno, boreći se da sačuva postojeći rezultat, uz nekoliko pokušaja da se iz kontranapada učini nešto više. Na poluvremenu je izvršena i jedna izmena. Umesto Miloša V, ušao je Filip K i to kao da je dalo jednu novu dimenziju timu Sremčice. Igra je postala osmišljenija i konkretnija. Počeli su da se ređaju napadi kroz sredinu i po desnoj strani. Probudio se i Stefan Radović, neprimetan u prvom delu igre. Videlo se zaista da Sremčica može više od do tada prikazanog. Počeli su da se ređaju korneri jedan za drugim, videlo se da Leštanima već pomalo klecaju kolena.  Kad je posle jednog kornera lopta odbijena na nekih dvadesetak metara iskosa i kad ju je Stefan R topovskim udarcem smestio na mesto gde se spajaju prečka i stativa, bilo je jasno da Sremčica ima ozbiljne ambicije. Ovaj nesvakidašnji gol kao da je dao krila gostujućim igračima. Ubrzo po postizanju gola Sremčica ima sjajnu šansu. Cvetko S koji je u međuvremenu zamenio  Todora R bio je u idealnoj situaciji za postizanje gola. Odličan centaršut uputio je Uroš G. Gađao je u glavu našeg kapitena. Kad su već svi videli loptu u mreži, Cvetko je samo okrznuo loptu glavom i ona je otišla pored stative. Malo zatim u najvećoj šansi na utakmici našao se mladi Nemanja Ž. Dok je protivnički golman ležao na zemlji Nemanja je imao loptu u nogama na samo tri četiri metra od gola. Mogao je da bira gde će da je pošalje. On se odlučio na šut po zemlji pravo u golmana i kolosalna šansa je propala. Sigurno će naš mladi igrač ovu šansu još dugo, dugo vreteti u glavi i na kraju teško da će moći sebi da objasni kako nije postigao gol. Treća izvanredna prilika koja nije realizovana je greška glavnog sudije a ne igrača. Dražen M je uspeo da provuče loptu između nekoliko igrača i da krene sam prema golu. Bilo je to na svega 7-8 metara od gola. Protivnički igrač povlači  Dražena sa leđa i on u padu uspe samo da zakači loptu vrhovima prstiju i da je pošalje preko gola. Tu nema kompenzacije, jedanaesterac čist kao suza za sve na stadionu, osim za glavnog sudiju. Da nesreća ne dolazi sama pokazali su i naredni minuti. Posle jedne gužve u šesnaesterecu protivnika, Nemanja Ž isprovociran od strane protivnika, naivno udara igrača po nozi i dobija crveni karton. A onda jedna scena koja mnogo govori o slabosti našeg tima. Jedna naivna lopta koja se odbila od zemlje biva meta nesporazuma naša dva centralna beka. Dok se oni premišljaju ko će da je izbaci ubacuje se između njih protivnički igrač i sa dvadesetak metara preciznim udarcem lobuje našeg golmana. Gol kao i prvi, ni iz čega, za konačnih 3:1.