Žal za propuštenim šansama

SREMČICA – OFK BEOGRAD 0:2 (0:0)

veliki broj gledalaca je pratio ovu utakmicu

Da je Sremčica iskoristila samo svaku svoju treću šansu na utakmici sa OFK Beogradom, drugačije bi se pisao rezultat. Ovako ostaje samo odjek poraza koji bi trebalo brzo zaboraviti i već iza ugla podići glavu i reći: „Učinili smo mnogo toga lepog, ali nismo imali sreće a možda malo i realizatorske veštine. Fali nam još malo i čvrstine u odbrani, ali mi to imamo i pokazaćemo već na sledećim utakmicama. Mi smo dobar tim pred kojim će još mnogi pasti na kolena“. I zaista juče smo videli da ovaj tim Sremčice ima perspektivu ali nema još iskustva za ovu ligu. Ako protiv jednog od pretendenata na viši rang stvorite toliko šansi i na taj način kako je to Sremčica činila na ovoj utakmici, onda nema mesta nikakvoj bojazni da ovaj tim neće već na sledećim utakmicama pokazati svoje pravo lice.

Steva Mladenović i protivnički igrač kome je trener rekao da gleda samo u loptu

Prvo poluvreme prema svim pokazateljima pripalo je Sremčici. Stvorila je Sremčica nekoliko sjajnih šansi, ali je izostala realizacija. Već u 5 minutu juče odlični Luka Sekulić, pobegao je svom čuvaru, odigrao lepu povratnu loptu, neko ju je preskočio, a Marinko Gudžić snažno tukao ali samo do bloka. Već u 12 minutu opet jedna velika šansa. Gudžić je na desnoj strani izbacio nekoliko igrača gostiju, uputio dobar centaršut ali je realizacija i ovog puta izostala. Zatim je Steva Mladenović, posle prodora po levoj strani uputio centaršut koji je golman gostiju lepom paradom zaustavio. Da je lopta išla po zemlji možda bi epilog bio drugačiji. Pamtimo i šansu mladog napadača Jovanovića. Sa 6-7 metara je tukao preko gola, a s obzirom na položaj tela pri šutu i nije moglo drugačije. Perućica je takođe imao dobru šansu, ali nije imao fudbalske drskosti da povratnu loptu pokuša da zakuca u gol, već je ispalo kao da je vratio golmanu. Sa druge strane protivnik je imao jednu šansu ali je lopta upućena sa nekih 16 metara otišla preko gola. U poluvremenu u publici kao u čekaonici. Čekao se u nastavku utakmice gol Sremčice, pa da doživljaj bude pravi fudbalski, a nedeljno popodne ispunjeno na pravi način. Početak drugog poluvremena nije nagoveštavao neka veća uzbuđenja, čak se stekao utisak da bi gost bio veoma zadovoljan kad bi na Karaburmu otišao sa jednim bodom u torbi. Prvu šansu opet je imala Sremčica. Iz kornera je lopta došla na drugu stativu, najubojitiji igrač Sremčice, Sekulić, je prihvatio na grudi i šutirao, ali je lopta otišla tik pored desne stative. Isti igrač na ovoj utakmici baš nije imao sreće, jer da ga je boginja Fortuna bar malo pogledala mogao je i do het-trika. Opisivanje svih šansi Sremčice zahtevalo bi mnogo više vremena i prostora. Uz Luku Sekulića, po igri ali i po nedostatku sreće isticao se i Gudžić. Mučio je levonogi dribler igrače iz gostujuće ekipe, ponekad i gledaoce. Naime, sticao se utisak da mnogo drži loptu u nogama i da bi jednostavnija igra imala više efekta, ali mora se priznati i da je dosta toga uradio, ipak u porazu sve dobro se brzo i zaboravlja. Objektivna i mnogobrojna publika na stadionu nije bila dovoljno pripremljena da prihvati nešto što se dogodilo u 53. minutu. Otuda i muk koji izaziva neverica. Igrač gostiju sa brojem 6 prihvatio je loptu na šesnaest metara od gola domaćina, u ne baš idealnom položaju i iz poluokreta opalio. Lopta se od desne stative odbila u mrežu i gost je poveo. Stekao se utisak da je odbrana zatajila. Udarac sa te razdaljine je morao biti blokiran. Mladi Brković ni kriv ni dužan morao je loptu da pošalje na centar. Nisu se domaći igrači mirili sa tim rezultatom, pokušavali su da dođu do izjednačujućeg gola, ali kad nemaš svoj dan onda će ti loptu koju svi već vide u golu zaustaviti nečija slučajno zatečena noga, nečije rame ili glava, a ako baš ničeg od toga ne bude, onda će ti se isprečiti stativa ili prečka. I u jeku prave opsade gostujućeg gola, usledio je jedan kontra udar i opet gol gostiju. Gol, ali kakav? Pa takav da će ga igrač sa brojem 6 u gostujućoj ekipi, kasnije smo saznali da se zove Denis Mirković, pamtiti do kraja života, ali bogme i mnogi drugi. Jedna lopta ne baš dobro izbijena padala je ispred Mirkovića. Bio je okrenut leđima prema golu Brkovića. Stasiti igrač se vinuo kroz vazduh i makazicama tako zahvatio loptu da je ona završila iza leđa iznenađenog Brkovića. Stekao se utisak i da je ovde odbrana mogla energičnije da reaguje. Još nekoliko propušenih prilika za domaćina i sudija je odsvirao kraj. Poraz kao poraz, boli, ali što reče jedan gledalac napuštajući tribine, bar smo gledali dobar fudbal. I opšti je utisak da Sremčica, ako bude nastavila da igra kao protiv OFK Beograda, neće tako često napuštati teren pognute glave. Imamo i jedan kuriozitet. Domaći igrači i pored poraza nisu zaradili ni jedan žuti karton. Samo po sebi je to dobra stvar, ali može da ukaže i na neke slabosti još nedovoljno vidljive.

Stefan Radović je baš bio raspoložen za igru ali je kasno ušao

SASTAV SREMČICE: Brković Uroš, Antić Aleksa, Ristivojević Uroš, Sekulić Luka, Perućica Velibor, Rudan Luka, Jeremić Slaviša, Mladenović Stevan, DŽidić Filip, Gudžić Marinko, Jovanović Ivan; rezerve: Filipović Aleksandar, Radović Stevan( igrao od 79m.), Vasiljević Miloš, Savić Miljan (igrao od 56.), Lazić Branko( igrao od 56.), Medan Luka, Sremčević Luka.