ZAVESA JE SPUŠTENA

GSP Polet- SREMČICA 2:2 (1:1)

Kraj još jedne fudbalske godine koja se neće lako zaboraviti. Pamtićemo je po mnogo čemu. Po slabom startu Sremčice, jer je u prvih pet kola osvojila samo tri boda. Zatim sledi serija pobeda i dva poraza od timova koji debituju u Zoni, od Zuca i Kosmaja iz Ralje. Ipak, osvajanje trećeg mesta na kraju jesenjeg dela prvenstva, posle neočekivano slabog starta i zaostatka četiri odnosno tri boda za prvim i drugim timom na tabeli, bio je odličan rezultat i dobra pol pozicija za uspešan prolećni start i eventualni plasman u viši rang. Proleće je bilo još uspešnije od jeseni, sve do samog finiša, tj. poslednje tri utakmice. Jedanaest pobeda i samo jedna nerešena protiv lidera na tabeli, Torlaka. A onda sledi neočekivani pad, poraz u Ralji i na domaćem terenu protiv direktnog rivala , ekipe Sinćelića. Taj poraz ugasio je svaku nadu da će se Sremčica ekspresno vratiti u srpsku ligu. Poslednje kolo na Dorćolu i nerešen rezultat nije uticao na konačan plasman. Mnogi će ovu fudbalsku godinu oceniti kao neuspešnu, i možda je to tačno ako se uzme u obzir sav trud, napor i finansijska sredstva uložena da bi se obezbedili optimalni uslovi za treninge i nastupe. Ali ipak treba biti realan i možda neke stvari sagledati iz drugog ugla. Lep je osećaj kad se napreduje , kad se ostvari plasman u viši rang, kad si klub iz trećeg ešalona u državi. Ipak, svima je još u svežem sećanju takmičenje u srpskoj ligi, muke da se sačuva status srpskoligaša, porazi koji donose frustracije, značajno veći troškovi i drugi elementi koji čine razliku između dva ranga. Pitanje koje se uvek postavlja i koje je nezaobilazno u svim budućim planovima jeste: Ima li Sremčica uslova da postane stabilan srpskoligaški Klub? Po mnogim pokazateljima bi se odmah moglo reći: da, ima. To se pre svega odnosi na veličinu mesta, uređen ambijent (klupske prostorije, svlačionice, teren) navijače. ali nedostaje ključni element za stabilnost, finansije. Dosadašnja praksa je pokazala da samo postojani izvori finansiranja garantuju kontinuitet i siguran opstanak, a kad je u pitanju Sremčica, misli se na takmičenje u Srpskoj ligi Beograd. Zbog nestabilnih izvora finansiranja , dosadašnja tri plasmana u srpsku ligu, iako predstavljaju najveći klupski uspeh, nisu bila i dugoročna. Ispadalo se posle godinu ili dve, a svaka seoba u niži rang je traumatično stanje i vuče za sobom niz negativnih posledica za čije prevazilaženje je potrebno nekoliko godina. Čini se da je poslednje, prošlogodišnje ispadanje bilo i najbezbolnije, zahvaljujući pre svega angažovanju predsednika Radeta Petrovića, i ljudi koji su bili uz njega, poput Dragana Tanića, Bogosava i Duška Nešića, Gorana Ignjatovića, Dragana Lukića, Milivoja Miljkovića, Zorana Sarića, Vladana i Dejana Tanića i drugih sa jedne strane , te trenera Ace Milića i sportskog direktora Mileta Maćešiča, sa druge strane. Zato smatramo da fudbalsku 2021/22 godinu treba pamtiti po mnogo lepih stvari koje nam je donela: četvrti po redu pehar koji se dodeljuje pobedniku Zimskog turnira Čukarica, devetnaest sjajnih prvenstvenih pobeda, najefikasniji napad u ligi sa 74. postignuta gola i sjajnom gol razlikom od plus 40. Tu je i osvojeno treće mesto uz sva uzbuđenja koja donosi borba za najviši plasman i sve to u jednoj mirnoj atmosferi, bez većih trzavica i problema, što u današnje vreme nije mala stvar. Zato mislimo da je u ovom trenutku Zonska liga Beograd, imajući u vidu poslednju klupsku deceniju, prirodna sredina za jedan klub poput Sremčice, da ne treba mnogo žaliti što nije ostvaren plasman u viši rang, već se spremiti za novu sezonu, a praksa je pokazala da se i u zoni igra dobar fudbal.